Београд, 7. октобар 2011. године – Председник Републике Србије Борис Тадић поручио је данас да јавна управа у Србији мора бити заштићена од политичких утицаја, али и да је неопходно законским решењима онемогућити монополизацију положаја у државној администрацији.
 |
| Борис Тадић |
| Фото: Танјуг |
Тадић је, обраћајући се учесницима регионалне конференције “Услуге, вештине и капацитети – кључни изазови у изградњи модерне јавне управе у Европи”, истакао да главни задатак јавне управе мора бити пружање одговора на питања како је нешто могуће урадити, а не стављање препрека пред грађане.
Јавна управа јесте један од стубова модерног друштва и од ње зависи какав ће кредибилитет држава имати код грађана, нагласио је председник Србије.
Према његовим речима, Србија мора да има политички неутралну, професионалну јавну управу, што не значи да запослени у њој треба да буду превише заштићени када је реч о њиховим радним местима како би се избегла монополизација положаја.
Важно је створити конкуренцију и атмосферу у којој се од људи у јавној управи тражи нови напор и резултат, навео је Тадић и додао да је ефикаснија државна управа најбољи начин да се поврати поверење грађана у државу у условима економске кризе.
Државе југоисточне Европе једне другима могу помоћи у процесу реформе јавне управе јер се тако подиже и кредибилитет читавог региона, поручио је председник Србије, уз напомену да администрацију треба учинити градивним чиниоцем развоја, а не чиниоцем застоја.
Тадић је саопштио да би повећање економске координације у условима економске кризе побољшало и укупни развој друштава, што, у великој мери, зависи од државне управе.
Он је истакао да није могуће реформисати било коју државу, а оставити нереформисану јавну управу јер је јавна управа крвоток државе.
У савременим политичким и економским околностима Европска комисија мора да пронађе сопствена решења за проблеме у ЕУ, а државе региона истовремено морају да ураде свој део посла како би наставиле реформске процесе и подигле квалитет функционисања својих друштава, закључио је Тадић.
 |
 |
| Марош Шефчович |
 |
| Фото: Танјуг |
 |
Другог дана конференције учесницима се обратио и потпредседник Европске комисије и комесар за међуинституционалне односе и администрацију Марош Шефчович.
Шефчович је напоменуо да је реформа јавне управе важан елемент у припремним процесима за придруживање неке земље ЕУ и додао да је у том контексту посебно значајно синхронизовано деловање јавног и приватног сектора.
Он је навео да ће у извештају Европске комисије о напретку држава које желе да уђу у ЕУ бити посебно наглашен напредак који су постигле у процесу реформисања јавне управе.
Према његовим речима, ова година била је веома добра када је реч о процесу проширења ЕУ, с обзиром на то да је Хрватска закључила преговоре о чланству, а да су Србија и друге земље западног Балкана учиниле пуно и оствариле јасан напредак.
Шефчович је саопштио да је крајњи циљ јавне управе остваривање услова за добре резултате саме државе и приватног сектора и транспарентно пружање услуга грађанима.
Неопходно је стварати атмосферу у којој ће јавни сектор бити синхронизован са приватним, уз стављање посебног акцента на реформу јавне управе, имајући у виду услове смањења административних буџета, нагласио је он.
Један од одговора на такву ситуацију, како је навео, јесте и увођење електронске управе.
 |
 |
 |
Милан Марковић |
 |
Фото: Танјуг |
Министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић истакао је да је један од приоритета овог скупа усаглашавање сарадње на министарском и експертском нивоу.
Реформа јавних услуга захтева велике напоре, поновио је он и додао да ће их Србија појачати у фази приступања ЕУ.
Марковић је, указујући на то да административни капацитети подразумевају да јавна администрација функционише на основу начела професионализма, одговорности, политичке неутралности, ефикасности и делотворности, напоменуо да ће процес реформи бити ефикаснији уколико се поделе добра искуства из праксе.
Регионална конференција окупила је више од 200 учесника: министре надлежне за државну управу из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније, Албаније и Србије, представнике институција ЕУ, представнике органа државне управе, цивилног сектора, као и домаће и стране стручне јавности.
Конференција је организована уз подршку Шведске агенције за међународну развојну сарадњу и Шведског института за јавну управу.