Кнежевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом Светског дана срца у Институту за јавно здравље Србије, рекла да се готово 80 одсто превремене смртности и више од 50 одсто случајева обољевања од срчаног и можданог удара може спречити здравим стилом живота, односно контролом исхране, физичком активношћу и забраном пушења.

Подаци из 2010. године показују да је у Србији сваког сата од различитих болести срца и крвних судова умрло шест особа, а сваки осми умрли је био радно активан, навела је она и додала да се то може спречити превентивним понашањем.

Према њеним речима, срчана обољења су узрок и сваког трећег смртног случаја у свету, где годишње 17 милиона људи умре од болести срца и крвних судова.

Кнежевић је навела да је у Србији тренутно 18,3 одсто становништва гојазно, уз напомену да је тај проценат у порасту.

Она је указала на то да је неправилна исхрана међу главним факторима ризика обољевања од незаразних болести.

Прекомерну телесну масу, како је навела, има 54,5 одсто становништва, односно 36,2 одсто одраслих је прекомерно ухрањено.

Помоћник министра здравља у Влади Републике Србије Ивана Мишић рекла је да је ресорно министарство донело низ нормативних аката, међу којима су закони о здравственој заштити и осигурању и о заштити становништва од дуванског дима у циљу смањења смртности од незаразних болести.

Мишић је навела да је у последњих десет година стопа умирања од болести срца и крвних судова мања за 15 одсто, али да је и поред тога Србија међу земљама у којој је та стопа већа од просечне.

Шеф Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Дорит Ницан-Калушки истакла је да су фактори ризика заједнички за настанак најзаступљенијих незаразних болести међу којима су малигна и срчана обољења.

По статистици, до 2030. године предвиђа се да ће незаразне болести бити узрок готово пет пута више смртних случајева, навела је Ницан-Калушки.