Фото: ФоНет

Милосављевић је рекао да је израда стратегије потребна због епидемиолошке ситуације у Србији, као и због усклађивања националне политике са препорукама Даблинске декларације о партнерству у борби против ХИВ вируса и АИДС-а у Европи и централној Азији.

Стратегију ће израдити Републичка комисија за борбу против ХИВ/АИДС-а у сарадњи са невладиним организацијама, а документ би требало да буде завршен најкасније до 1. децембра ове године, када се обележава Светски дан борбе против АИДС-а.

Према подацима Светске здравствене организације, процењује се да у Србији има 10 хиљада особа инфицираних ХИВ вирусом, међутим прецизно утврђени подаци о броју заражених не постоје, јер се у нашој земљи у поређењу са свим европским земљама, на ХИВ тестира најмањи број грађана.

Министар је навео да доступни подаци показују да су у Србији од 1984. до краја 2002. године регистроване 1.702 особе које живе са ХИВ-ом, а од тог броја од АИДС-а је оболело 1.126 људи, а умрло 830.

Када је у питању обољевање од АИДС-а, последњих година бележи се стопа од десет новооболелих на милион становника Србије, а вишу стопу обољевања у централној Европи има само Румунија.

Иако међу регистрованим ХИВ позитивним особама у Србији готово две трећине чине представници мушке популације, однос полова се током епидемије променио са 5:1 на 2,6:1, а сексуални пут преноса доминира међу новоинфицираним што значајно повећава ризик за жене, а тиме и за пренос ХИВ инфекције са мајке на дете. Највећи проценат инфицираних ХИВ-ом, 45 одсто припада узрасту од 25 до 34 године, док је заступљеност код младих узраста до 24 године приближно 17 одсто.