Фото: Танјуг

Дулић је на округлом столу одржаном поводом две године од доношења тог закона објаснио да брзина издавања поменутих дозвола у великој мери зависи од локалних самоуправа, односно од њихове мотивисаности и капацитета.

Према подацима ресорног министарства, како је прецизирао, у Шапцу је, на пример, од септембра 2009. године издато 398 грађевинских дозвола, а у Врању је током августа издато 16 таквих дозвола.

Он је указао на то да је у Београду од септембра 2009. до септембра ове године поднето 215 захтева за издавање грађевинске дозволе, при чему је издато 88 решења.

Према његовим речима, у неким градовима се највише за сто дана добија грађевинска дозвола, док је у некима за то потребно и до годину дана.

Највећи искорак начињен је када је у питању доношење просторних планова на локалном нивоу и планова генералне регулације, истакао је министар.

Дулић је напоменуо да би све локалне самоуправе у Србији и Град Београд требало да до краја године усвоје ове планове, што ће омогућити брже издавање локацијских и грађевинских дозвола.

Он је најавио да ће на сајту тог министарства бити отворен портал на којем ће локалне самоуправе добијати савете и решења конкретних проблема у примени Закона о планирању и изградњи, што ће убрзати процес издавања грађевинских дозвола.

Овај закон је, како је оценио, омогућио јефтинију и једноставнију легализацију, јер се сада завршава велики број случајева по убрзаном поступку и по повољнијим ценама, али економска криза спречава да се то обавља још брже.

Он је подсетио на то да је законом омогућено давање земљишта у закуп испод тржишне цене и формирање приватно-јавних партнерстава између локалних самоуправа и инвеститора.

Округли сто су организовали Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).