Верица Калановић

Калановић је на скупу о реформи инспекцијске службе навела да, према неким показатељима, у такозваној “сивој зони” ради између 500.000 и милион људи.

Према њеној оцени, таква ситуација захтева повећање ефикасности инспекцијских органа и спровођење реформи у тој области, као и доношење одговарајуће законске регулативе.

Она је нагласила да људи који раде у сивој зони данас немају здравствену заштиту, док сутра неће имати пензије, и додала да ће Влади предложити формирање координационог тела које ће радити на реформи инспекцијских служби.

Директор Пореске управе Драгутин Радосављевић саопштио је да у Србији тренутно има приближно 117.000 обвезника ПДВ-а, чију ажурност контролише око 750 инспектора.

Он је најавио да ће од јануара наредне године бити уведен електронски систем повезивања Пореске управе и пореских обвезника, чиме ће држава уштедети приближно 600 милиона евра.

Помоћник министра рада и социјалне политике Радмила Букумирић-Катић напоменула је да је у априлу ове године у сивој економији било запослено 19,9 одсто грађана, што значи да сваки пети запослени ради у тој зони.

Овакав рад, како је навела, углавном је присутан у секторима трговине, услуга, пољопривреде и угоститељства.

Сива економија функционише кроз нерегистрована предузећа, али и кроз регистрована у којима радници раде легално, али зараду примају на нелегалан начин, нагласила је Букумирић-Катић.

Директор Мисије Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Сузан Фриц поручила је да је унапређење инспекцијског система важно за развој српске привреде.

Циљ УСАИД-а, како је истакла, јесте да кроз подршку реформи у инспекцијском систему, у сарадњи са представницима Владе Србије и ресорних министарстава, побољша пословну климу у компанијама и ослободи привредни потенцијал којим Србија располаже.

У Србији постоји више од 1.000 прописа који регулишу ту област и то мора да се уреди како би пословање било што продуктивније, закључила је Фриц.