Ђелић је у уводном излагању на Форуму Србија–ЕУ “Превазилажење кризе, пут ка Европској унији” истакао да је наша земља на добром путу да у потпуности испуни Акциони план Владе Србије за стицање статуса кандидата за чланство у Унији.

Потпредседник Владе је упознао учеснике скупа из Европе и региона са напретком Србије на европском путу, који је представио у пет тачака.

Говорећи о првој тачки напретка – испуњењу Акционог плана, Ђелић је прецизирао да он садржи 96 ставки, при чему је навео да ће, након што Скупштина Србије овог месеца усвоји преостале законе из европске агенде, бити испуњено девет десетина тог плана.

Реформа правосуђа, укидање бланко оставки, финансирање политичких активности, избор савета националних мањина, као и јачање регулаторних и независних институција унапредили су основе демократије у Србији, рекао је он и додао да је Србија остварила напредак у разним секторима, од енергетике, преко саобраћаја, заштите животне средине, до пољопривреде.

Децентрализација ће заживети са усвајањем закона о јавној својини, указао је Ђелић и објаснио да ће реституција исправити, колико је то могуће, историјску, идеолошки мотивисану неправду.

Као другу тачку на европском путу Србије он је навео борбу против организованог криминала и нелегалних миграција, која је, како је истакао, у пуном јеку.

Споразуми о екстрадицији оптужених за дела организованог криминала потписани са суседним земљама, посебно са Хрватском и Црном Гором, дали су резултате, указао је потпредседник Владе.

Путовање без виза кључно је достигнуће за грађане Србије, оценио је он и нагласио да се неће дозволити да оно буде угрожено, уз подсећање да је одличном акцијом државних органа и законским променама значајно смањен број захтева за азил.

Према његовим речима, трећа тачка напретка је сарадња са Хашким трибуналом која је заокружена и то је била морална обавеза према невиним жртвама, њиховим породицама и суседима.

Истовремено, тражимо правду за невине српске жртве, нарочито оне које помиње специјални известилац Савета Европе Дик Марти у свом извештају у Савету Европе, нагласио је потпредседник Владе.

Говорећи о четвртој тачки напретка, Ђелић је рекао да Београд даје конструктиван допринос дијалогу са Приштином.

Србија је иницирала дијалог који је пре недељу дана решио питање царинског печата и катастра, подсетио је он и додао да се цени улога Уније као медијатора, као и њена осуда једностраних, насилних покушаја да се промени ситуација на терену.

Током јулских дешавања на Косову видело се да дијалог подразумева истинску посвећеност обе стране, али и статусну неутралност Еулекса, рекао је Ђелић.

Он је као пету тачка напретка Србије навео допринос наше земље регионалним иницијативама и секторским политикама Уније и у том контексту је подсетио на Дунавску стратегију, интеграцију Рома, као и чињеницу да се у домену просвете и науке Србија укључила у европску истраживачку мрежу.

У условима кризе дуплирали смо издвајања за науку са инвестицијама вредним 400 милиона евра у научну опрему и инфраструктуру кроз аранжмане са ЕИБ и Банком Савета Европе, саопштио је потпредседник Владе.

Он је додао да је иницирано и формирање заједничке позиције земаља западног Балкана према финансијској перспективи Европске уније за период 2014-2020. године.

Ђелић је рекао да предлог Комисије за формирање Фонда “Повезати Европу”, који је вредан 50 милијарди евра, а финансирао би паневропску инфраструктуру и у земљама које још нису чланице, завређује пуну пажњу о подршку Србије.

Форум Србија–ЕУ “Превазилажење кризе, пут ка Европској унији” организовао је Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције Божидара Ђелића, а покровитељ скупа је председник Србије Борис Тадић, који је и отворио поменути форум.