Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић рекао је данас у Медвеђи после састанка Радне групе за лица која се вода као нестала, у оквиру дијалога Београда и Приштине, да ће бити лоцирана потенцијална места масовних гробница како би се провериле добијене информације и разрешиле дилеме.

Одаловић је навео да је на заједничком списку несталих током рата на Косову и Метохији 1999. године до пре пет година било 3.300 особа, а сада их је 1.805.

Проблем добијања нових информација, како је истакао, изузетно је комплексан и мало је оних који хоће да дају податке о потенцијалним гробним местима.

Потребна нам је много већа помоћ од оне коју могу да нам пруже правосудни органи у Приштини и Београду, нагласио је он и додао да су до сада нађене масовне гробнице у Батајници, Петровом Селу и у Перућцу.

Пронађено је 827 тела или делова тела одраслих и од тога је 96 одсто позитивно идентификовано. Још две локације – Рашка и Сијарина су потенцијална гробна места и ми их проверавамо, напоменуо је Одаловић.

Такође, он је саопштио да је Београд указао на локацију Жиливоде, на површинском копу Белаћевац, као на потенцијалну масовну гробницу, и на Ливочко језеро као место где је више тела убијених.

Имали смо податке везане за Суву реку, међутим, тамо ништа није пронађено. Било је и информација да се један број тела убијених војника ВЈ налази на Кошарама и то се интензивно проверава, додао је Одаловић.

Председник Комисије за нестала лица привремених приштинских власти Прен Ђетај навео је да је Приштина добила информацију о локацији у Сијарини као месту потенцијалне масовне гробнице.

Захваљујемо Комисији Владе Србије која је прихватила овај наш захтев и легалним путем дозволила да се утврди да ли има нешто на том месту. Обележићемо место провере, а резултати ће касније бити верификовани, истакао је Ђетај и додао да се све информације о локацијама проверавају и на Косову и Метохији и у централној Србији.

Ђетај је саопштио да је посебан проблем са 200 тела у мртвачници у Приштини јер та тела нису идентификована више од 10 година, и позвао све који нешто знају да помогну.

То је болно питање јер се узорци крви рођака не поклапају са остацима. Тражили смо да посебна радна група утврди како да се приђе овом проблему јер је приближно две хиљаде људи сахрањено после рата без ДНК анализе, тако да је грешка у идентификацији направљена у 18 одсто случајева, нагласио је он.