Ђелић је на конференцији за новинаре изразио очекивање да ће Скупштина Србије ове документе размотрити на седници која би требало да почне у последњој недељи септембра, што би омогућило да на снагу ступе у првој половини октобра.

Напокон ћемо моћи да одговоримо на питање шта коме у Србији припада, рекао је Ђелић и додао да се тиме испуњава последњи, кључни део, реформског програма да Србија добије статус кандидата за улазак у Европску унију.

Он је истакао да се на тај начин после десет година ишчекивања Србија налази на корак од исправљања историјске неправде учињене одузимањем имовине на идеолошким основама.

Обим реституције ће, како је навео, премашити по вредности читав процес приватизације, јер ће се од државе у приватну својину вратити више од четири милијарде евра у имовини и новцу.

Према његовим речима, ови закони ће ојачати владавину права, убрзати прилив страних инвестиција и повећати предузетнички капацитет земље.

Ђелић је објаснио да ће према утврђеном Предлогу закона о враћању одузете имовине и обештећењу, највећи део реституције бити обављен натуралним враћањем одузетог власништва, а финансијско обештећење ће бити спроведено обвезницима у року од 15 година.

Потпредседник Владе је рекао да ће грађани старији од 70 година те обвезнице моћи да наплате у року од пет година, при чему је навео да је предложено да максимално обештећење по власнику буде 500.000 евра.

Ђелић је нагласио да је јавна расправа о радној верзиији нацрта закона о реституцији, која је трајала од 29. јула до 2. септембра, унапредила овај документ у пет кључних домена.

Јавна расправа је допринела проширењу могућности натуралне реституције, побољшању услова обештећења кроз државне обвезнице и новац, убрзању и појефтињењу поступка враћања имовине и обештећења, обезбеђењу строже забране отуђења тражене имовине од стране државе, а предложена су и решења за један број специфичних ситуација.

Говорећи о Предлогу закона о јавној својини, Ђелић је објаснио да тај документ предвиђа, између осталог, да јавна предузећа неће моћи по аутоматизму да преузимају имовину коју сада користе, већ ће имати рок од две године да упишу имовину која им је потребна за нормално функционисање предузећа.

Према његовим речима, током јавне расправе о Нацрту закона о јавној својини усвојене су бројене измене које ће омогућити његову ефикаснију примену.

Он је указао на то да ће у појединим случајевима пренос јавне својине на друге облике власти бити могућ само уз сагласност оснивача, а продужени су и рокови за ту процедру.

Овај закон је најснажнији механизам у реструктурирању јавног сектора, нагласио је Ђелић и напоменуо да је усвојена одредба да јавно предузеће или друштво капитала може слободно располагати неизграђеним грађевинским земљиштем, уколико је оно унето у капитал тог предузећа.

У поменутом законском решењу продужени су и рокови за упис права јавне својине Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе са годину дана на 10 година, а уведена је и могућност заједничких улагања различитих нивоа власти уз расподелу прихода сагласно висини улагања, саопштио је Ђелић.

Према његовим речима, усвојена је и промењена одредба којом се као природно богатство третирају само текуће воде, па се уместо тога све воде категоришу као природно богатство, као и минералне сировине.