Помоћник директора Републичког завода за статистику Ема Јовановић објаснила је на конференцији за новинаре да је највећи утицај на кретање индустријске производње по секторима имала прерађивачка индустрија, која је у октобру у односу на прошлогодишњи просек остварила раст за 20,2 одсто.

Она је додала да је у првих десет месеци ове године, индустријска производња већа за 6,4 одсто у односу на исти период прошле године.

На кретање индустријске производње уопште гледано, највећи утицај имао је раст у производњи шећера, биљних и животињских уља и масти, основних хемикалија, фармацеутских производа, сировог гвожђа, челика и високоугљеничних легура, неметалних минерала и електричних машина и апарата.

Јовановић је истакла да је индустријска производња од маја до октобра успорила темпо раста у односу на први квартал ове године када је бележила нагли раст и додала да је исти тренд забележен и код прерађивачке индустрије.

На раст октобарске производње секторски је утицао и пораст у вађењу руда и камена од 7 одсто, као и раст у сектору производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде за 4,3 одсто.

Наменски посматрано, у октобру је остварен раст у производњи интермедијарних производа, осим енергије за 26,8 одсто, производњи трајних производа за широку потрошњу за 22,8 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за 17,6 одсто, капиталних производа за 10,8 одсто и производњи енергије за 6 одсто.

Од јануара 2004. године уведено је неколико промена у праћењу месечне индустријске производње, као што је нова номенклатура индустријских производа која је усклађена са стандардима Европске уније, нов пондерациони систем и повећан обухват економских субјеката, навела је помоћник директора Републичког завода за статистику.

Најновија Анкета о потрошњи домаћинстава у другом кварталу ове године, коју су представници Републичког завода за статистику представили на данашњој конференцији, показује да становници Србије потроше највећи део својих примања на храну и безалкохолна пића, а потом на становање, воду, струју и гас.

Просечна средства којима су располагала домаћинства у Србији износила су 20.503 динара месечно, с тим да је у централној Србији износ био 20.399 динара, у Војводини 20.777 динара, а у Београду 28.437 динара.

Највећи део примања потиче од зарада и надница 56,3 одсто и од трансфера из буџета 29,3 одсто. Домаћинства у Србији имала су расходе од 20.730 динара, при чему су највећи расходи забележени у Београду и они износе 25.893 динара.

Како су навели представници Завода, у Београду су домаћинства највећи део од 35,8 одсто примања издвајали за храну и безалкохолна пића, а затим 18,7 одсто на становање и комуналије.

После хране и стана, највећи издаци били су за алкохолна пића и дуван 5,2 одсто, одећу и обућу 6,2 одсто, намештај и опремање домаћинства 4,7 одсто, здравство 4,3 одсто, транспорт 8,8 одсто, комуникације 3,1 одсто, културу 3,2 одсто, образовање два одсто и тек 1,5 одсто на хотеле и ресторане.

Према листи трајних потрошних добара којима располажу домаћинства у Србији, регистровано је да 95 одсто домаћинстава поседује фрижидер, 94 одсто телевизор, 90 одсто пеглу, 82 одсто бојлер, 81 одсто замрзивач и усисивач, 80 одсто радио-апарате и остале музичке уређаје, 80 одсто електрични шпорет, 79 одсто машину за прање веша, 78 одсто фен и 73 одсто телефон.

Мобилни телефон има 49 одсто домаћинстава, а путнички аутомобил 43 одсто домаћинстава у Србији.

Свега 15 одсто домаћинстава има компјутер, пет одсто клима уређај, 10 одсто сателитску антену и тек један одсто клавир, навели су представници Завода.

Подаци о индустријској производњи у 2004. години објављиваће се на крају месеца за претходни месец, а могу се погледати на сајту Републичког завода за статистику.

Конференцији за новинаре, која је одржана у Влади Републике Србије, присуствовали су помоћници директора Републичког завода за статистику Ема Јовановић, Славко Капуран и Зоран Давидовић, затим начелник Одељења индустрије Љубица Живадиновић, начелник Одељења за формирање база за израду националних рачуна Милан Бурзановић и руководилац Групе за анкету о потрошњи домаћинстава Лејла Гарибовић.