Фото: Фонет

Јеремић је на седници Савета безбедности УН, посвећеној ситуацији на Косову и Метохији, нагласио да је ситуација у региону мање безбедна, што је, како је оценио, директна последица једностраних потеза Приштине, при чему је указао на то да они који су деловали дестабилизујуће морају бити позвани на одговорност.

Пре нешто више од месец дана, како је навео, ситуација у нашем региону је изненада постала мање безбедна, мање стабилна и мање предвидива, што је била директна последица срачунате одлуке сецесионистичког руководства етничких Албанаца да изврши ничим изазвани оружани упад на север Косова као део злокобног плана насилног наметања нелегитимног и нежељеног режима над становницима овог дела покрајине.

Министар је позвао Савет безбедности Уједињених нација да пошаље јасну поруку починиоцима ових аката да је њихов унилатерализам потпуно неприхватљив.

Према његовим речима, несанкционисани акт упућивања паравојних формација етничких Албанаца са југа Косова је од већине становништва на северу покрајине препознат као покушај заузимања територије.

Он је подсетио на то да је криза почела 25. јула када је приштинска формација за специјалне операције - такозвана РОСУ мобилисана и у пуној опреми кренула преко реке Ибар.

Ко год да је наредио да се пређе река Ибар прекршио је споразум са Еулексом и мора сносити последице, поручио је Јеремић.

Реакција Србије на упад РОСУ била је брза, а ипак одмерена, рекао је министар, при чему је навео да је за само пар сати Влада упутила званичну делегацију на север Косова у циљу смањења тензија.

Говорећи о догађајима који су уследили, Јеремић је поменуо инцидент на једном од прелаза који се догодио 27. јула, који је окарактерисао као инцидент за жаљење, при чему је подсетио на то да је Влада Србије оштро осудила овај акт екстремизма.

Јеремић је у обраћању амбасадорима чланица Савета безбедности УН затражио одговоре на, како је навео, веома прецизна питања.

Ко је наредио једнострани акт РОСУ 25. јула? Да ли је неко из међународне заједнице знао унапред за операцију? Зашто је Еулекс нестао са севера Косова пред упад РОСУ, остављајући Србе без заштите међународне полиције, упитао је министар.

Он је, такође, поставио питање зашто Еулекс није извршио своја широка извршна овлашћења у циљу поништавања једностране одлуке Приштине чим је до ње дошло.

Треба ли дозволити покушај стварања нове реалности на терену кроз примену силе, посебно када дијалог двеју страна доноси резултате и шта би било да су Срби предузели једностране акте, уместо етничких Албанаца, упитао је министар.

Јеремић је истакао да ово није први пут да се међународна заједница није супротставила једностраним актима Приштине, при чему је подсетио на погром у марту 2004. године.

Према његовим речима, такво понашање не може допринети безбедности на Балкану.

Он је, такође, указао и на неколико погрешних уверења присутних у јавности, при чему је као прво навео уверење да је дијалог Београда и Приштине, заказан за 20. јул, био одложен од стране Србије.

То је потпуно нетачно, нагласио је Јеремић и додао да Србија не може преузети одговорност за одлуку коју су у последњој минути донели посредници.

Као други пример неспоразума, он је изнео погрешан назив “паралелне структуре" који се користи за српске институције на северу Косова.

Не само да су оне легитимне с обзиром на чињеницу да их подржава велика већина становништва, већ не постоји ниједна друга реална алтернатива која би прошла тест демократије, и једине су које могу функционисати без сталне оружане заштите, истакао је Јеремић.

Он је као трећи пример навео основу на којој КФОР и Еулекс делују на Косову. Једини прихватљив стандард, како за НАТО, тако и ЕУ, али и Савет безбедности је Резолуција 1244 и статусно-неутрални оквир УН.

Јеремић се осврнуо и на забрињавајући развој догађаја у вези са српском заједницом, при чему је указао на то да извештај генералног секретара УН Бан Кимуна показује да су се криминални инциденти над неалбанским заједницама скоро удвостручили током протекла три месеца у поређењу са истим периодом прошле године.

Извештај, међутим, не помиње најстравичније примере кривичних дела мржње, и поред чињенице да је мисија ОЕБС на Косову известила о томе УНМИК почетком маја и поново почетком јуна, напоменуо је министар.

Што се тиче политичких дешавања у Приштини, Јеремић је подсетио на то да на суђењима за убиства против неких блиских особа Хашима Тачија почињу да се обелодањују везе међу јавним личностима и организованим криминалом.

Јеремић се, такође, осврнуо и на извештај о трговини органима известиоца Савета Европе и у том контексту поздравио допринос Еулекса у разоткривању онога што се збивало на самом Косову.

Али узимање и кријумчарење органа невиних српских цивила одигравало се и ван те територије. Само су се киднаповања одигравала у покрајини, рекао је министар, при чему је навео да Еулекс не може да делује у пуном капацитету било где ван Косова.

Према његовим речима, колико год је значајан допринос који би могао да да специјални тим Еулекса, неоспорна је чињеница да та мисија ЕУ нема ни мандат нити временску и територијалну јурисдикцију да би спровела истрагу која би била тако свеобухватна.

То може да постигне само механизам који би формирао Савет безбедности, поновио је Јеремић, уз напомену да не очекује да се дискусија о том питању данас овде закључи.

Поводом промена на челу УНМИК-а, он је рекао да Србија очекује брзо именовање новог шефа мисије и да ће наставити активно да учествује у консултацијама како би се дошло до прихватљивог именовања што ће помоћи да се обезбеди да УНМИК и даље буде неопходан стуб мира и стабилности на Косову.

Јеремић је још једном поновио да Србија никада неће признати независност Косова ни експлицитно, ни имплицитно. То је демократска воља нашег народа и то је садржано у нашем Уставу, нагласио је он.

Време је да се донесе одлука о томе да ли ће се решење тражити кроз употребу силе или кроз дијалог, нагласио је министар и додао да је унилатерализам некомпатибилан са напорима у постизању обострано прихватљивог решења за проблем на Косову.

Србија је опредељена за мир и наставиће да следи тај пут и поред стравичног погоршања изазваног једностраним актом Приштине, рекао је министар.

Јеремић је позвао Савет безбедности да се посвети томе да на наредном састанку једине промене реалности на терену буду оне које су производ договора двеју страна у дијалогу.

На Балкану 21. века, несанкционисано коришћење силе не би требало да створи предност за страну која је прибегла томе, јер би то био подстицај да то учини поново, закључио је он.