Београд, 30. август 2011. године – Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић истакао је данас да је Нацрт закона о јавној својини у највећој могућој мери усклађен са интересима локалних самоуправа и општина и додао да ће овај документ омогућити ефикасније располагање јавном својином.
|
Божидар Ђелић |
Фото: Фонет |
Ђелић је након састанка са председницима градова и општина у Центру "Сава" најавио да би предлог закона о јавној својини требало да буде упућен Скупштини Србије на усвајање у другој половини септембра.
Он је указао на то да ће овај закон омогућити да заживи дух децентрализације.
Представници општина, како је навео, убудуће неће морати да траже сагласност Владе за разне дозволе, већ ће моћи одмах да приступе реализацији пројекта који има за циљ отварање радних места, а односи се на располагање јавном својином.
Након тога ће се знати шта коме припада у држави, при чему ће овај закон, уз закон о реституцији, уредити ту област, рекао је потпредседник Владе.
Према његовој оцени, доношење поменутих закона представљаће корак напред за домаћу економију и утицаће на ефикасније функционисање државе.
Ђелић је додао да ће на сугестију представника Сталне конференције градова и општина (СКГО) бити разматрана могућност да се рок од годину дана за упис располагања јавном својином помери на две до три године.
По истеку тог рока, како је објаснио, уколико се локална самоуправа не региструје као корисник јавне својине, она ће прећи у надлежност Републике, а померања рока неће бити.
Он је истакао да је током јавне расправе прихваћено и решење да се воде дефинишу као национално богатство како се не би десило да неко ко на пример прави брану или вештачко језеро може да се упише као власник те јавне својине.
Потпредседник Владе је указао на то да се тренутно разматра више предлога како да се омогући да градови и општине заједно инвестирају, а да то ни на који начин не угрози својину Републике.
Према његовим речима, закони о јавној својини и о реституцији су повезани, па самим тим ништа неће бити дато на упис нижем нивоу власти све док се не утврди да ли је та својина предмет реституције.
Закон о јавној својини, додао је он, неће превазилазити оно што је предвиђено Уставом Србије, а то је да градске општине не могу бити носиоци јавне својине, тако да сви они који имају још нека решења и сугестије могу да их предложе јавно.
Ђелић је током јавне расправе са представницима општина и локалних самоуправа навео да ће закон о јавној својини омогућити да се пројекти од локалног значаја реализују без посебне сагласности надлежне институције.
Јавна предузећа ће у року од две године морати да дефинишу шта је њихова имовина којом располажу, а шта би требало да пређе у надлежност локалне самоуправе, објаснио је он.
Потпредседник Владе је најавио измене и допуне Закона о јавним набавкама и Закона о концесији до краја ове године како би у потпуности било регулисано питање својине.
Председник СКГО Саша Пауновић истакао је да су представници ове организације од почетка јавне расправе давали предлоге и да су већим делом задовољни овим нацртом закона.
Једна од замерки односила се на рокове за подношење захтева да локалне самоуправе уђу у поступак стицања власништва над имовином, навео је он, уз оцену да је добро што је најављено продужење тог рока.
Овај закон ће омогућити ефикасније и боље управљање својином, а многи проблеми грађана ће бити брже решавани директно на локалном нивоу, без потребе да се тражи сагласност Републике, нагласио је Пауновић.
Он је објаснио да ће улице, тргови, паркови и комуналне мреже бити у надлежности општина, па ће самим тим оне одлучивати о њиховим поправкама и реконструкцијама.