Фото: Бета

Ђелић је у интервјуу агенцији Бета и портал Еурактив Србија рекао да ће Србија, након испуњавања услова у сарадњи са Хашким трибуналом и усвајања закона о реституцији и јавној својини до краја септембра, у потпуности испунити агенду у домену реформи, а да се фокус пребацује на дијалог са Приштином.

По Акционом плану из децембра прошле године имали смо две обавезе – да се договоримо у вези са царинским печатом и у вези са представљањем функционера привремених власти у Приштини на регионалним и међународним форумима што би омогућило да буду присутни, а да наша државна политика не буде угрожена. То су теме за дијалог који ће се обновити 2. септембра у Бриселу, рекао је Ђелић.

Говорећи о могућности да се у тој рунди преговора пронађе решење за царински печат, Ђелић је рекао да се било близу решења, али да се Приштина одлучила за једностране акције што је довело до велике напетости и до тешкоћа не само за Србију, већ и за цео регион.

Потпредседник Владе је навео да је веома битно у овом моменту да се не искористи очекивање Србије за додељивање статуса кандидата за чланство у ЕУ, и на тај начин покуша да се изврши непримерени притисак на Србију.

На питање да ли је у таквим околностима реално очекивати да Србија добије датум за почетак преговора о чланству у ЕУ, Ђелић је истакао да нема никакве сумње да ће Србија заслужити статус кандидата и одређивање датума за почетак преговора за улазак у Европску унију, и додао да ће се о томе одлучивати на децембарском самиту земаља чланица ЕУ.

Он је поводом посете немачког канцелара Ангеле Меркел Београду рекао да је задовољан, јер је та посета омогућила да се отворено изразе и разјасне ставови Србије и Немачке.

Ђелић је навео да је најважније што је договорено интензивирање комуникације Београда и Берлина око питања Косова и Метохије.

Потпредседник Владе је поводом изјаве немачког канцелара Ангеле Меркел да Србија треба да прихвати укидање српских институција на Космету, рекао да је та идеја "антидемократска тежња" и да дијалог са Приштином не треба да буде предмет уцењивања Србије.

Што се тиче такозваних паралелних институција, ми смо само ставили до знања немачкој страни да оне институције о којима се овде говори, јесу оне које су изабрали грађани, да те институције имају демократску проверу и демократски легитимитет, навео је потпредседник Владе.

Фото: Бета

Ђелић је истакао да је европска политика демократска политика и због тога је Србија спремна на дијалог око свих отворених питања, али не на тај начин да се фаворизују једностране акције које могу довести до насиља и губитка живота.

Он је нагласио да Србија подржава рад статусно неутралног Еулекса.

Ако се сетимо на којој бази је дошао Еулекс, какав је његов мандат, шта је његов циљ, а то је да се јача владавина права на Косову и Метохији, онда ми можемо радити на тој бази, нагласио је Ђелић.

Потпредседник Владе је оценио да је добро што је износ средстава за наредни циклус претприступне помоћ ИПА остао исти, јер је, у садашњим економским околностима, било тежњи да се тај износ смањи.

Ако погледамо буџет ЕУ, износ новца који се даје за проширење и за земље које су близу ЕУ, попут Украјине и других, представља само један одсто буџета и то никако не може бити виђено као нешто што је први приоритет овог буџета. Али и под овим околностима је добро што је и тај један одсто буџета очуван, рекао је Ђелић.

Очување средстава ИПА на садашњем нивоу у нацрту вишегодишњег финансијског оквира ЕУ за период од 2014. до 2020. године јесте, према његовим речима, један од три позитивна корака у подршци ЕУ земљама у придруживању.

Упитан о предлогу земаља западног Балкана да се линеарно повећају средства ИПА како би се подстакле реформе у претприступној фази, Ђелић је рекао да је предлог добио много комплимената, али мање конкретне подршке да се спроведе у дело, нагласивши да земље региона неће одустати од тог предлога.

Ђелић је као други позитиван корак навео да је Европска комисија припремила документ у којем предлаже већу флексибилност у трошењу тог новца, односно да оне земље које брже напредују могу да добију више средстава.

Јер ево нас при крају овог текућег циклуса и видимо да неке земље слабо апсорбују средства и тај новац ће заправо остати неискоришћен, јер по овом буџету немогуће је пребацити та средства оним земљама које су на максимуму. А Србија јесте једна од оних која је све потрошила. И у том смислу та флексибилност је у интересу оних који буду боље радили, а ја очекујем да међу њима буде и Србија, додао је Ђелић.

Потпредседник Владе је посебно истакао да је у нацрту буџета предложено формирање фонда за повезивања Европе у области инфраструктуре који ће располагати са 50 милијарди евра и односиће се и на земље које још нису чланице ЕУ.

За Коридор 10, железницу или за изградњу аутопута ка Црној Гори са краковима према Босни и Херцеговини и Албанији, као и за инфраструктурне радове на Дунаву, то су све добре вести и могућности да габаритни инфраструктурни пројекти буду финансирани не само из сувереног дуга него из бесповратних средстава ЕУ и буџета Републике Србије, рекао је потпредседник Владе.

Фото: Бета

Ђелић је навео да је у разговорима са немачким канцеларом Ангелом Меркел констатовано да су немачке фирме задовољне улагањем у Србију и да је Меркел посебно указала на улагања немачких средњих предузећа у Србију, попут баварског Милбауера.

Меркел је најавила да подржава формирање српске развојне банке налик немачкој KfW, једној од најуспешнијих развојних банака у Европи и свету, напоменуо је потпредседник Владе и оценио да је то добра вест.

Ђелић је најавио и да ће се на првом Форуму Србија-ЕУ поред званичника окупити директори домаћих и страних компанија у Србији и региону, као и сви они који прате регион у пословном смислу из ЕУ.

И ту ћемо имати могућности, као на форуму у Давосу, да видимо дијалог носилаца економске политике, привреднике из земље и региона и инвеститоре, додао је потпредседник Владе.