Ђелић је на јавној расправи о овом документу у Новом Саду навео да ће имовина у натури бити враћена свуда где је у државној својини, а није неопходна за функционисање државе, док ће се у случајевима где то није могуће спровести обештећење у укупном износу од 200 милијарди динара.

Он је напоменуо да би се то обештећење реализовало у форми обвезница, уз аконтацију у вредности од десет одсто одузете имовине до 10.000 евра по наследнику, и додао да је тај модел инспирисан искуствима више земаља.

Према његовим речима, Нацртом закона о враћању одузете имовине и обештећењу је предвиђено да у великом броју случајева процес реституције буде реализован у наредне три године.

Потпредседник Владе је истакао да исправљање историјских неправди представља један од најважнијих циљева овог закона и навео да би Скупштина Србије требало да га усвоји средином септембра.

Ђелић је нагласио да су се током јавне расправе чули добри предлози и иницијативе који ће бити унети у завршни текст поменутог документа.

Он је саопштио да Нацрт тог закона не предвиђа супституцију, односно могућност да се одузета некретнина надомести неком другом сличном, јер би то било с правне стране сувише компликовано и дуготрајно, а искуства других земаља говоре да то није дало жељене резултате.