АУДИО: Конференција за новинаре поводом усвајања Програма јавне расправе о Нацрту закона о јавној својини.

Фото: Фонет

Потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић навео је на конференцији за новинаре, одржаној након седнице поменутог одбора, да следи јавна расправа о том документу која ће трајати до 31. августа.

Он је истакао да ће након тога, почетком септембра, Влада усвојити предлог тог закона, који ће заједно са предлогом закона о враћању одузете имовине и обештећењу бити упућен у парламент по редовној процедури.

Према његовим речима, нацрти поменутих закона су усклађени тако да неће бити могуће уписати својину над имовином која се потражује кроз реституцију.

Ђелић је изразио уверење да ће ова два закона, који су услови за приступање Србије ЕУ, бити усвојени до половине септембра и нагласио да ће на тај начин бити заокружени битни елементи за функционисање демократије у нашој земљи, децентрализацију и за привлачење страних инвестиција.

Потпредседник Владе је саопштио да ће тиме бити омогућена реформа јавног сектора и ослобођен вишак имовине јавних предузећа за прилив страних инвестиција, уз напомену да је реч о имовини која није више у функцији основне делатности јавних предузећа.

Он је навео да овај нацрт закона предвиђа да ће јавна предузећа као што су „Електропривреда Србије“, ЈП "Железнице Србије" и јавна комунална предузећа моћи да се укњиже као власници имовине коју употребљавају, али само након одобрења оснивача.

То значи да ће у следеће две године, што је рок предвиђен законом, јавна предузећа морати да докажу која им је имовина потребна за обављање функција, додао је Ђелић.

Кроз упис јавне имовине, који ће урадити сви нивои државе и јавни сектор, обезбедиће се да се транспарентно види са чиме држава располаже, а тиме ће се, како је истакао, отворити и могућност да се постави питање ефикасности управљања имовином која је у власништву јавних предузећа.

Нацртом закона о јавној својини предвиђен је функционални принцип у одређивању јавне својине, односно да у власништву различитих нивоа остане она имовина која ће бити у употребној функцији, а да из тога корист имају грађани, саопштио је потпредседник Владе.

Према његовим речима, дефинисана су и општа добра која неће моћи да буду продата и приватизована попут минералних сировина, извора минералне и термалне воде, природних водотокова и друга добра која су посебним законом одређена као природна богатства.

Ђелић је нагласио да ће на природно богатство бити могуће добити концесију или право коришћења, али се оно неће моћи продати.

Такође, како је навео, дефинисана су и добра од општег интереса, као што су пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, војно земљиште и војни објекти, заштићена културна добра, као и добра у општој употреби – путеви, пруге, мостови, тунели, јавни паркови, гранични прелази, административни прелази, који су у својини Републике.

Потпредседник Владе је истакао да су улице, тргови и јавни паркови, такође, добра у општој употреби, али ће бити у власништву локалних самоуправа.

Према његовим речима, Војводини ће припасти све што је према Уставу и законима имовина државе Србије коју користи покрајина.

Ђелић је напоменуо да је и идеја водиља при писању овог законског акта била да се у потпуности испоштују Устав Србије, али и други закони, међу којима је и Закон о утврђивању надлежности АП Војводине.