Фото: Танјуг

Ђелић је на представљању поменутог документа у Привредној комори Србије навео да су принципи којима се Радна група приликом његове израде руководила били да се исправи неправда, да се не задире у легално стечена права и да решења буду применљива.

Према његовим речима, текст Нацрта тог закона упућен је Европској и Венецијанској комисији, Међународном монетарном фонду (ММФ) и владама свих заинтересованих земаља, а Влади Србије ће 2. септембра бити предат на усвајање.

Он је истакао да ће између 100.000 и 150.000 грађана држави поднети захтев за враћање одузете имовине, при чему Нацрт поменутог закона предвиђа да имовина у свим случајевима где је то могуће буде враћена, а за изузетке предвиђа обештећење.

Такође, обвезници имовине која ће бити предмет реституције биће држава, покрајине, локалне самоуправе и јавна предузећа, а ступањем на снагу тог закона неће бити могуће отуђење оне имовине која је потраживана, нагласио је Ђелић.

Он је напоменуо да ће у Нацрту закона о јавној својини, који ће сутра представити, бити предвиђене одредбе које имају три нивоа заштите, па тако неће бити могуће да се из стечајне масе издвоји право коришћења уколико се то земљиште потражује кроз реституцију.

Према његовим речима, бивши власници, који су на основу закона из 2003. године добили власништво над грађевинским земљиштем, а који су то право пренели или продали, неће моћи два пута да буду обештећени.

Уколико је инвеститор над земљиштем које се потражује испоштовао рок предвиђен уговором и почео изградњу или донео план изградње, уговор ће бити реализован, али ако не поступи по задатим роковима, то земљиште ће бити враћено старим власницима, саопштио је Ђелић.

Када су у питању пољопривредно земљиште и шуме, потпредседник Владе је навео да се потражује приближно 300.000 хектара и изразио уверење да ће огроман део бити враћен у натури.

Он је истакао да ће за реституцију бити обезбеђено два милиона евра, као и да ће у циљу њеног бољег и бржег спровођења значајно бити ојачана Дирекција за реституцију.