Фото: mzd.gov.rs

Срећковић се том приликом заложио за јачање веза матице и расејања, при чему је упутио позив најстручнијем делу дијаспоре да непрекидно ради на модернизацији и демократизацији Србије.

Интелектуална дијаспора има потенцијал да буде наша важна карта за Европу и свет, незамењив мост који представља синтезу европских вредности и традиције, истакао је министар.

Зато је дијаспора, по оцени Срећковића, један од важнијих стубова напретка Србије ка жељеној позицији лидера у региону и пуноправног члана Европске уније, али и земље која има снаге да штити државни и национални интерес.

Патријарх Иринеј је упутио позив Србима у дијаспори да сачувају своју веру, језик и да јачају везе са матицом.

Он је подсетио на то да је један од задатака цркве био да окупља српски народ и додао да је на том пољу она много учинила.

Национална признања се додељују у седам области и носе имена најзначајнијих српских стваралаца који су живели и радили у дијаспори, а од ове године установљена је награда "Мајка Србија".

Награда "Михајло Пупин" у области информационо-комуникационих технологија додељена је Бранимиру Илићу Главашком из САД.

Награду "Милош Црњански" за књижевност добио је Бранко Анђић из Аргентине.

Награду "Никола Тесла" за науку и проналазаштво добила је Маја Матарић која живи и ради у Калифорнији.

Награда "Слободан Јовановић" за област политике додељена је Предрагу Владиковићу из Ванкувера.

Награда за допринос образовању "Доситеј Обрадовић" иде у руке
Предрага Мандића из Мађарске.

Награду "Вук Караџић" за очување српског језика и писма добио је
протојереј Србољуб Милетић кога је предложила Српска православна
црквено-школска општина Свети архиђакон Стефан из Сиднеја.

Награда "Мајка Србија" припала је Душану Видаковићу из Немачке који
већ две деценије издаје дневни лист "Франкфутске вести" кога је
предложио епископ Средњоевропске епархије СПЦ.

Награда се додељује од ове године за свеукупан рад и допринос унапређењу односа матице и расејања.