Вукмировић је том приликом истакао да је поменуто истраживање указало на то да деца желе да више учествују у доношењу одлука не само у кући и школи већ и у друштву, као и бољу комуникацију са одраслима.

Он је навео да су деца у Србији задовољна својим животом, и додао да је овим истраживањем било обухваћено 1.200 ученика основних школа старости од 8 до 15 година.

Директор Републичког завода за статистику је објаснио да су деца самостално одговарала на укупно 82 питања о различитим аспектима и условима живота.

Према његовим речима, ретка су оваква истраживање где су циљна група деца, којима је пружена прилика да дају одговоре, без присуства родитеља и било чијег утицаја.

Истраживање је, како је додао, показало да је укупно задовољство животом деце у Србији у 2010. порасло за два процентна поена у поређењу са 2004. годином, када је то истраживање спроведено први пут.

Он је указао на то да је индекс дечјег поверења у 2010. години износио 86, а да је 2004. године био 84.

Вукмировић је истакао да се најзначајнија разлика између два истраживања односи на фактор “безбедност од криминала”, чија је вредност у 2010. години виша за пет процентних поена у односу на 2004. годину, што значи да се деца у Србији осећају много сигурније него пре шест година.

У истраживању се, како је указао, јасно види да деца траже да буду третирана много зрелије него што смо ми то спремни да учинимо, да их више слушамо, али и питамо.

Руководилац Одсека за социјалне индикаторе, правосудну и родну статистику овог завода Драгана Ђоковић-Папић објаснила је да су питања била груписана у 11 одељака, међу којима и Лично благостање, Прилике у кући, Лична сигурност, Услови живота и Школа.

Задовољство деце различитим аспектима и условима живота, обухваћених кроз 18 фактора, показује да већина њих има више вредности индекса у поређењу са претходним истраживањем, навела је Ђоковић-Папић и додала да су деца најзадовољнија аспектом становања.

Истраживање је реализовао Републички завод за статистику у сарадњи са Статистиком Шведске и Шведском агенцијом за међународну развојну сарадњу (СИДА) и то у циљу побољшавања услова живота деце идентификацијом приоритетних области.