Фото: Танјуг

Маловић је на конференцији поводом 90 година од успостављања прекршајног система у Србији истакла да се један од праваца деловања односи и на лоцирање свих акутних тачака које погодују корупцији.

Она је навела да је један од циљева и да се дискрециона овлашћења јавних службеника смање на што мању меру, уз напомену да је у току и измена Кривичног законика како би се створиле још ефикасније претпоставке за обрачун са корупцијом.

Према њеној оцени, против корупције се можемо борити превентивно и репресивно, едукацијом и другим мерама, при чему ће посебна пажња бити посвећена примени и иновирању Стратегије и Акционог плана за борбу против корупције.

Маловић је нагласила да ће Радна група, на чијем је челу директор Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић, покушати да лоцира све конкретне мере по секторима које би требало предузети како би се превентивно деловало на појаву корупције.

За превентивно деловање и препознавање коруптивних појава неопходно је успоставити бољу сарадњу и координацију између тужилаштва, полиције и органа као што су Управа царина, Комисија за хартије од вредности, Агенција за приватизацију и Управа за спречавање прања новца, закључила је она.

Такође, Маловић је саопштила и да је најважнија улога прекршајних судова брз и ефикасан рад, и прецизирала да су ти судови током прошле године решили више од 50 одсто примљених предмета, чиме се од завршених поступака у буџет Србије слило 28 милиона евра.

Према њеним речима, судијама за прекршаје реформом правосуђа је након 70 година враћен тај статус и они ће од 2012. године бити бирани на сталне функције, чиме ће статус судија прекршајних судова коначно бити изједначен са осталим судијама у Србији.

Судови за прекршаје чине својеврсну базу правосудног система Србије, оценила је Маловић и поновила да је основни циљ реформе правосуђа успостављање владавине права и правне сигурности, али и поверења грађана у правосудни систем.