Ђелић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да је европском комесару за економску и монетарну политику Олију Рену изложио предлог да земље западног Балкана сваке године, у склопу европског механизма који је већ успостављен за земље чланице, представе буџете и пензионе системе, и као подстицај за одрживе јавне финансије добију ограничене гаранције за излазак на тржиште капитала.

Рен је то прихватио као идеју и постигнут је договор о томе да у недељама које долазе заједно то разрадимо. Уколико једну такву идеју будемо успели да укључимо у предстојећу финансијску перспективу ЕУ, то би значило стабилне и јефтине изворе финансирања за све државе западног Балкана, пренео је потпредседник Владе.

Он је навео да би то за ЕУ значило утицај на формирање економске политике и одрживост јавних финансија у тим државама у целој деценији, што би Србији омогућило уштеду која не би била мања од милијарду евра.

Са европским комесаром за буџет и финансијске програме Јанушом Левандовским је договорено да се успостави већа флексибилност у средствима за земље које су у процесу приступања ЕУ, нагласио је Ђелић.

Потпредседник Владе Србије, који је данас разговарао и са европским комесаром за пољопривреду и рурални развој Дачијаном Ћолошом, саопштио је да је на свим састанцима било речи о могућности да се земљама које још нису чланице ЕУ отвори приступ програмима који су, засад, резервисани за чланице ЕУ.

За нашу земљу и за наше суседе то би значило много више могућности и средстава пре него што постанемо чланица ЕУ, додао је Ђелић.