Ђелић је у излагању члановима Комитета за буџет Европског парламента истакао да земље западног Балкана сада када им је најпотребније да реформишу своју привреду, државне установе и институције, из фондова ЕУ добијају релативно мала средства, а кад постану чланице ЕУ, то се повећава и неколико пута, што ће створити и проблем коришћења толиких средстава одједном.

Он је навео да се суштински не траже нека много већа средства за подршку реформама на западном Балкану, будући да она ионако представљају само један одсто заједничког буџета Уније.

Потпредседник Владе Србије, који је говорио у име свих земаља западног Балкана, добио је подршку овог кључног одбора ЕП за ове предлоге, о којима ће током сутрашњег дана разговарати и са надлежним комесарима Европске комисије, која ће крајем месеца изнети прве предлоге за буџет ЕУ у периоду 2013–2020. године.

Такође, Ђелић је објаснио да би то омогућило да наша земља и регион до краја ове деценије брже изграде путеве, железницу, енергетска постројења, као и да више улажу у пољопривреду, науку и очување природне средине.

Он је предложио да земље западног Балкана шестомесечно усаглашавају своје буџете и свеукупне макроекономске политике са политиком ЕУ, а да Унија, ако закључи да су ти буџети и јавне финансије одрживи, тим државама гарантује излазак на тржиште капитала и узимање кредита под условима које добијају земље чланице ЕУ.

Према његовим речима, за Србију би то на име нижих камата и трошкова значило годишњу уштеду и до милијарду евра, при чему би српске банке имале више новца за кредитирање привредне производње и потрошње грађана.

Потпредседник Владе је нагласио да би на тај начин ЕУ и ЕП стално имали непосредан уплив и увид у економску политику држава западног Балкана.

Србија, како је истакао, и сада има сасвим умерен јавни дуг и буџетски дефицит, а српске банке су здраве и није им потребна никаква финансијска подршка ЕУ.

Посланици Европског парламента су у расправи изнели и похвале нашој земљи, посебно за напредак учињен у последње време.