Фото: Танјуг

Ђелић је на форуму ''Исправљање историјске неправде са реституцијом имовине у Србији: Како и када?'' који је одржан у парламенту, подсетио на то да је усвајање поменутог закона део обавеза које је Србија преузела на путу европских интеграција.

Држава је, како је истакао, спремна на суштинска решења кроз дискусију која ће уследити у летњим месецима, при чему будући закон треба да буде конципиран тако да њиме не буде нанета нова неправда, а да при томе не угрози будућност земље.

Очекује нас три месеца напорног рада јер смо решили да у том периоду буде припремљен закон који ће исправити историјску неправду и довести до националног помирења, нагласио је потпредседник Владе.

Према његовим речима, током лета ће уследити бројне расправе о решењима будућег закона, у које ће бити укључени и грађани који потражују имовину.

Србија ће, како је истакао, исправљањем неправде према бившим власницима постати грађанска држава која поштује приватну својину јер ће то бити чин не само обештећења бивших власника, већ и националног помирења.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да је неопходно да Србија што пре усвоји закон о реституцији, уз напомену да ЕУ не намеће модел по коме ће се спроводити процес реституције, већ да земље саме треба да се определе за начин на који ће вратити одузету имовину.

Главни критеријуми у реституцији треба да буду владавина права и социјална правда, навео је он и истакао да у том процесу не сме бити дискриминације.

Шеф Делегације ЕУ нагласио је да процес повраћаја одузете имовине у Србији треба да буде макроекономски одржив и да избегне оптерећење државног буџета.

Најчешћи принцип реституције у бившим комунистичким земљама, које су постале чланице ЕУ, била је реституција у натури, подсетио је Дежер.