Маловић је новинарима у Вашингтону изјавила да је делагација Србије примила честитке за хапшење и изручење хашког оптуженика Ратка Младића.

Имали смо конструктивне састанке и направили договоре, како стратешке, тако и оне који се односе на конкретне предмете и активности, рекла је Маловић.

Она је навела да је делегација Србије разговарала са америчким министром правде и државним тужиоцем Ериком Холдером, као и са представницима ФБИ и Стејт департмента.

Оно што је важно, истакла је министар, јесте да је српско правосуђе добило значајну подршку у одређеној финансијској помоћи за едукацију, као и у техничкој опреми за примену новог Законика о кривичном поступку.

Јасно нам је стављено до знања да ћемо имати њихову јавну подршку, рекла је она и додала да је сваки састанак почињао честиткама за хапшење и изручење Младића и исказивањем поштовања за рад Акционог тима за налажење хашких оптуженика.

Маловић је указала на то да је наша делегација саговорницима у САД поручила да се рад наставља док се не ухапси Горан Хаџић, једини преостали хашки бегунац.

Према њеној оцени, веома је значајно да САД истичу напредак који је Србија направила и виде суштинске промене унутар Србије када се ради о реформи правосуђа и о процесуирању ратних злочина, као и посвећености сарадњи са Хашким трибуналом.

Маловић је истакла да је од Холдера добила позив да Србија САД пренесе своја искуства када се ради о одузимању имовине стечене кривичним делима.

Она је рекла да је закон Србије о одузимању имовине јединствен и да нема утемељење у законима других земаља.

За две године, колико је тај закон на снази, одузето је више од 300 милиона евра имовине стечене кривичним делима, саопштила је Маловић и додала да је, такође, реч о више од 500 предузећа, 200 аутомобила, 100 кућа и станова, више од 10 милиона евра готовог новца, неколико хотела и ресторана, којима управља дирекција при Министарству правде.

У неколико случајева то је трајно одузимање имовине. Одато нам је признање да је у кратком времену постигнут велики успех, нагласила је Маловић.

Она је саопштила да је договорено да до краја године Србија и САД потпишу уговоре о екстрадицији сопствених држављана, при чему је навела да је текст уговора у припреми и ускоро ће бити готов.

То је највиши степен поверења две земље и два правосудна система, истакла она и подсетила на то да Србија за сада има такве уговоре о екстрадицији са Хрватском за организовни криминал и корупцију и са Црном Гором за сва кривична дела.

Маловић је изјавила је да је делегација правосуђа Србије у сусретима која је имала пренела став да треба формирати независни истражни механизам под окриљем Уједињених нација (УН) који би испитао наводе о трговини људским органима на Косову.

Она је рекла да је у разговору са замеником помоћника државног секретара САД Томасом Кантрименом нагласила да је став Србије да је најцелисходније да постоји независно тело формирано од стране Савета безбедности УН које ће се бавити истрагом.

Према њеним речима, разлози за иницијатву Србије леже у чињеницама да се сами догађаји и докази нису десили само на територији једне државе, због чега се треба издићи изнад правосудних система једне земље и то пренети на независно тело.

Истакли смо да, уколико не дође до формирања таквог тела, Србија нема проблема да сарађује са Еулексом, додала је Маловић.

Она је навела да су саговорници у САД имали разумевање за став Србије, као и да су поновили свој приступ да је за такву истрагу довољан и Еулекс.

Маловић је напоменула да све што је досад урадило Тужилаштво за ратне злочине у преткривичном поступку може значајно користити у расветљавању тог догађаја.

Она је подсетила на то да окосницу извештаја који је начинио специјални известилац Савета Европе Дик Марти чине чињенице, подаци и докази до којих је дошло српско Тужилаштво за ратне злочине.

У делегацији правосудних органа Србије у вишедневној посети САД били су председнк Врховног касационог суда Ната Месаревић, републички јавни тужилац Загорка Доловац, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и тужилац за организавани криминал Миљко Радисављевић.