Божидар Ђелић и Михаел Спинделегер

Фото: tanjug.rs

Ђелић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да је подршка Аустрије значајна и оценио да се и овога пута потврдило да је та земља један од највећих савезника Србије на путу ка Европској унији.

Добили смо подршку за наше идеје које би омогућиле да западни Балкан и Србија у годинама које долазе из европског буџета добију средства, пре свега, за инфраструктуру и пољопривреду, рекао је потпредседник Владе.

Он у Бечу учествује на Светском економском форуму Европе и Централне Азије на позив директора тог форума Клауса Шваба, где ће говорити на завршном панелу скупа који окупља више од 500 представника политике, привреде, академија и цивилног друштва из више од 67 земаља.

Ђелић је указао на то да Светски економски форум омогућава и сусрете са званичницима земаља-учесница, као и са привредницима који већ послују у Србији или желе да дођу на наше тржиште.

Потпредседник Владе је на завршној сесији тог форума поручио да Европа мора да доврши институционалну реформу, да среди ситуацију у еврозони, и да се много боље одреди према земљама које треба да јој се придруже, попут Србије, и према партнерима као што су Украјина, Централна Азија и Блиски исток, како би наставила да буде успешна.

Ђелић је указао на то да су најважнији ресурс једне земље људи, а посебно су драгоцени они који су спремни на мобилност, и додао да је данас задатак да се таленти наведу да остану у својој земљи и производе у њој.

Он је нагласио да успех постоји ако се подрже најталентованији, као и да мале земље, као што је Србија, треба да се концентришу на оно што могу достићи, а не да се такмиче са могућностима великих држава.

Светски економски форум одржава конференцију непосредно уочи доношења Стратегије ЕУ за дунавски регион, чији је циљ унапређење комуникационих система, очување животне средине, заштита од природних ризика и ојачање потенцијала за социјално-економски развој.

Скупу у Бечу, који је јуче отворен, присуствују председници и премијери из Јерменије, Аустрије, Грузије, Мађарске, Киргистана, Летоније, Молдавије, Црне Горе, Словеније, Таџикистана и Украјине, као и 24 министра и више од 150 шефова најважнијих глобалних компанија, а поред њих и 50 јавних личности из више од 30 земаља света.