Београд, 3. јун 2011. године – Заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је данас на седници Савета за интеграцију повратника по основу Споразума о реадмисији да је у разговорима које је у Бриселу имао са међународним представницима изражено задовољство тиме што је број нових азиланата смањен на трећину.
 |
Фото: Фонет |
На 4. седници Савета за интеграцију повратника, којој је председавао потпредседник Владе Републике Србије Јован Кркобабић, прихваћен је предлог Акционог плана за спровођење Стратегије реинтеграције повратника за 2011. и 2012. годину.
У саопштењу Кабинета потпредседника Владе наводи се да план јасно дефинише обавезе, рокове и потребна средства за реализацију појединих активности.
Такође, на седници је усвојен и предлог Извештаја о активностима надлежних министарстава и органа, као и невладиног сектора у 2010. години на прихвату и интеграцији повратника.
У прошлој години примљено је 3.706 захтева за враћање држављана Србије, од чега је 2.523 нових, на које је благовремено одговорено. Координација надлежних органа била је добра, како на међународном и републичком, тако и на локалном нивоу.
Савет је подржао напоре државних органа и невладиног сектора на спречавању лажних азиланата, који озбиљно угрожавају безвизни режим и остале напоре за брже придруживање Европској унији.
Дачић је на састанку изразио спремност да заједно са свима који се баве питањима лажних азиланата интензивира активности, посебно са представницима Рома.
На састанку је саопштено да је Канцеларија за прихват на Аеродрому „Никола Тесла“ у Београду прихватила 1.164 повратника који су организовано враћени у највећем броју из Немачке, Шведске, Швајцарске и Норвешке.
Остали повратници враћени су другим путевима. Комесаријат за избеглице и доскорашње Министарство за људска и мањинска права имају заслугу за то што је процес прихвата протекао без већих проблема.
Значајни проблем, посебно у интеграцији повратника, чини незнатан износ средстава који пристиже из земаља из којих се наши грађани враћају, док су под теретом економске кризе капацитети Владе Србије додатно оптерећени плаћањем здравствене заштите, школства, социјалне заштите и измиривањем других финансијских обавеза, додаје се у саопштењу.