Фото: Танјуг

Ђелић је на конференцији “Социјалне задруге – корак ближе социјалном предузетништву у Србији” истакао да нови закон, уз класичне форме задругарства, односно пољопривредне и стамбене задруге, предвиђа и могућност формирања социјалних и здравствених задруга.

Креирајући нови законодавни оквир, наша земља ће бити много погоднија за привлачење европских средстава, указао је он.

Потпредседник Владе је изразио очекивање да ће многе социјално угрожене групе, пре свега они који су изгубили посао, као и мањине, на тај начин доћи до посла и зарада.

Социјално предузетништво је главна мера и најпоузданији начин за решавање социјалних проблема у Србији, рекао је Ђелић и навео да шест одсто запослених у ЕУ ради у тој врсти предузетништва, од тога једна трећина у задругама, а две трећине у непрофитном сектору.

Према његовим речима, Србија поново треба да пружи шансу задругама, јер је задругарство српска традиција и били смо међу првим земљама у свету које су формирале задругу.

Искуство је показало, како је оценио, да је та форма организације рада нешто што се добро може уклопити са српским менталитетом и начином размишљања.

Ђелић је указао на то да је, према подацима из 2009. године, у Србији регистровано 2.140 задруга са 122.000 задругара и 8.500 запослених.