Фото: Танјуг

Ђелић је у Скупштини Србије, на јавном слушању на тему “Изазови присилних миграција у Србији”, навео да су акције које је прошле и почетком ове године предузела Влада Србије довеле до значајног смањења броја особа које траже азил и то ће, како је истакао, бити важно у наредним данима када земље шенгенског простора буду одлучивале о евентуалним мерама.

Он је нагласио да је број захтева за азил смањен у свим земљама у којима су грађани са српским пасошима тражили азил, па је тако њихов број у Немачкој у априлу износио 227, у Луксембургу 27, а у Белгији 106.

Потпредседник Владе је најавио да ће Влада и у наредном периоду наставити акције у циљу смањења броја захтева за азил и додао да ће једна од мера бити и промена законодавног оквира, односно да се јасно прецизира кривично дело организовања нелегалних миграната.

Ђелић је саопштио да они који су злоупотребљавали азил неће бити предмет кривичног гоњења, али је напоменуо да се неће толерисати ситуација у којој мањи број људи угрожава слободу кретања већине.

У том смислу, како је навео, наћи ће се решење које неће угрожавати слободе, али које ће ограничити улазак у ЕУ онима који злоупотребљавају визну либерализацију, уз прекршајну одговорност.

Потпредседник Владе је истакао да ће сутра представници Србије председнику Европске комисије Жозе Мануелу Барозу предати препоруке наше земље, међу којима је и та да државе ЕУ онима који злоупотребљавају визну либерализацију ограниче приступ свом простору.

Тражимо од свих земаља ЕУ да ураде оно што је урадила Норвешка, да Србију препознају као земљу из које се не може тражити азил, нагласио је Ђелић и најавио још динамичнију акцију на инклузији свих грађана и отклањању економских разлога, због којих је у највећој мери и дошло до проблема.

Ђелић је саопштио да питање злоупотребе визне либерализације никако не може бити основ за нетрпељивост према мањинама у Србији, иако је чињеница да су у 95 одсто случајева тражиоци азила припадници мањина.

Он је подсетио на то да је Србија и даље земља која има највише проблема са избеглицама и интерно расељеним лицима, при чему је навео да у нашој земљи данас живи 86.000 људи из Хрватске са избегличким статусом, као и да је 206.000 интерно расељених са Косова и Метохије.