Фото: Танјуг

Цветковић је на конференцији “Reality Check”, у организацији Савета страних инвеститора, истакао да, имајући у виду да нису повучена сва средства из претходног стенд-бај аранжмана, Србији није потребан додатни новац од ММФ-а, али је неопходна експертиза те финансијске институције.

Разговори о новом аранжману водиће се наредна два до три месеца и након њиховог успешног завршетка биће склопљен нови аранжман, навео је премијер, при чему је напоменуо да тај аранжман иза себе мора да има одређене реформе које ће Влада Србије спровести.

Такође, Цветковић је нагласио да је наша фискална политика потпуно у складу са договором са ММФ-ом и да Влада поштује законска ограничења у вези са буџетским дефицитом и јавним дугом.

Он је саопштио да се економија Србије налази у посткризном периоду и указао на то да ће у овој години бити остварен раст бруто домаћег производа од три одсто, што представља добру основу за наставак опоравка привреде.

Према његовој оцени, позитивно је што се привредни раст све више базира на производњи размењивих добара и што извоз у прошлој години и у првом тромесечју ове године расте по стопама већим од 25 одсто.

Као негативан сигнал премијер је издвојио високу инфлацију почетком године и додао да Влада Србије и Народна банка морају да се изборе за то да инфлација до краја године буде једноцифрена и приближи се постављеном циљу.

Априлска инфлација, која је износила 1,1 одсто, показује да се тренд раста цена хране зауставио и да долази до опадања удара инфлације, навео је он и истакао да све прогнозе говоре о томе да ће у другој половини године доћи до смиривања инфлације у Србији.

Цветковић је нагласио да су се у марту појавили први позитивни сигнали када је реч о запослености јер је забележен благи пораст броја запослених, али ће се тек видети да ли ће то значити и почетак новог тренда.

Председник Савета страних инвеститора Ћел-Мортен Јонсен оценио је да би Влада Србије требало активније да ради на спровођењу пројекта “гиљотина прописа”, што би знатно допринело унапређењу пословне климе у Србији.

Он је напоменуо да свака модерна економија мора да има системски приступ решавању проблема, а не да се бави појединачним случајевима, и додао да су препоруке овог савета формулисане тако да помогну изградњу системског приступа пословању.

Јонсен је нагласио да претходне велике инвестиције у Србију, као што је преузимање “Делта Максија” и улагање “Фијата”, показују да су инвеститори спремни да улажу у Србију.