Фото: Фонет

Јеремић је на седници Савета безбедности УН посвећеној Косову и Метохији нагласио да ниједна постојећа институција не би била у стању да спроведе свеобухватну истрагу или да обезбеди сарадњу свих потребних страна.

Само механизам који би створио Савет безбедности би то могао да изведе, истакао је министар и упозорио на то да би без тога они за које се сумња да су учесници илегалне трговине органима могли да остану изван домашаја.

Он је навео да је то заједнички циљ и да постоји само један пут напред, а он, како је указао, захтева деловање Савета безбедности.

Јеремић је поручио да Србија неће одустати, нити ће се повући све док не буде откривена пуна истина о ономе што се догодило, при чему је додао да је Србија проследила СБ УН формални предлог за спровођење ове истраге.

То је наша свечана обавеза према свим жртвама ових ужасних нечовечних поступака и њиховим породицама, које не смемо изневерити, рекао је министар.

Он је навео да је у свим претходним случајевима ратних злочина на Балкану мандат за истрагу имао СБ и истакао да Србија не тражи ништа више од тога, али и да нема морално право да прихвати ништа мање од тога.

Ако су све истраге ратних злочина које су починили Срби имале мандат овог тела, онда зашто не би и истрага о злочинима почињеним над Србима такође била под окриљем СБ. Без жеље да будемо злобни према било коме, али са чврстим уверењем, питамо: које би објашњење могло да буде за такве двоструке стандарде, упитао је Јеремић.

Према његовим речима, ова истрага је интегрални део процеса помирења, као и претпоставка успостављања трајног мира између Срба и Албанаца на Балкану.

Правда неће бити задовољена ако неко ко је умешан у трговину људским органима не буде одговарао за почињена дела због јурисдикцијских ограничења или мандата, указао је министар и додао да у том контексту треба преиспитати позицију Еулекса да има капацитет за вођење ове истраге.

Он је навео да Еулекс може да делује само на Косову и нигде више, односно не тамо куда воде трагови – а то су не само бројне европске земље, већ и делови Африке, Азије и Блиског истока.

Јеремић је указао на случај “Медикус” и чињеницу да су двојица вођа у ланцу који се бавио илегалном трансплантацијом органа побегла са Косова и да не могу да буду изручени.

И премда је Еулекс подигао оптужницу против одређеног броја косовских Албанаца у вези са овим кривичним делом, и под претпоставком да сви они који се налазе у притвору Еулекса буду осуђени, правда ће бити само делимично задовољена, напоменуо је он.

Министар је рекао да Еулекс треба да има главну улогу у откривању истине о ономе што се с тим у вези догодило на самом Косову, али је за то потребно да Мисија ЕУ увери да је независна од институција косовских Албанаца и да побољша заштиту сведока.

Еулекс мора одлучније да делује и када је у питању бивши косовски министар саобраћаја и телекомуникација Фатмир Љимај, оптужен за ратне злочине, упозорио је Јеремић и додао да је и генерални секретар УН Бан Кимун у извештају скренуо пажњу да је прошло више од два месеца од покушаја Еулекса да реши питање имунитета Љимаја.

Он је подсетио и на то да је у току дијалог Београда и Приштине, при чему је оценио да је известан напредак постигнут и истакао потребу да УН учествују на састанцима.

Јеремић је упутио позив свима онима који инсистирају на томе да УН треба да буду искључене да размотре свој став, посебно у светлу онога што је навео генерални секретар – да треба да се осигура ефикасна размена информација и извештавање о дијалогу.

Према његовим речима, улога овог тела у дефинисању и обезбеђивању легитимитета свеобухватном решењу је од суштинског значаја.

Говорећи о ситуацији на Косову, Јеремић је указао на речи генералног секретара УН да је ситуација у јужном делу Косова суморна и да су унутрашња политичка превирања доминирала периодом за који је сачињен извештај.

Такође, Еуропол је у недавном извештају Косово означио као центар организованог криминала и кријумчарења дроге, пре свега хероина, у Европи, нагласио је министар и упозорио на најновије догађаје на Косову због којих је посебно угрожена културна и верска баштина.

Он је навео да право стање ствари најбоље илуструје пример цркве Богородице Љевишке у Призрену, која се налази на листи угрожене светске баштине Унеска након погрома 2004. године, уз напомену да је она упркос томе и даље мета екстремиста, рекао је Јеремић.

Опредељеност Кфора да остане присутан у близини најзначајнијих српских светих места је од суштинског значаја, навео је министар и додао да се то односи на манастире Девич, Високе Дечане и Пећку патријаршију, као и цркву Богородица Љевишка.