Фото: Фонет

Ђелић је на годишњој конференцији на тему “Реформе: политичка воља и/или административни капацитет”, одржаној поводом Дана Европе, истакао да Србија, која је ратификовала Паневропску конвенцију где се илегалне миграције препознају као кривично дело, има упориште у том документу за промену свог Кривичног законика.

Он је објаснио да ће измене и допуне Кривичног законика омогућити препознавање тог кривичног дела и то ће помоћи полицији да на основу базе података хапси људе који се тиме баве.

У оквиру сузбијања појаве лажних азиланата из Србије биће предузет и низ других мера, како у земљи, тако и у сарадњи са европским партнерима, саопштио је потпредседник Владе и додао да ће се кренути са много широм медијском кампањом како би се објаснило да државе ЕУ које су давале новчане надокнаде више то неће да раде.

Са европским партнерима, како је навео, разговараће се и о томе да се од држава шенгенског простора добију тачни подаци о онима који злоупотребљавају безвизни режим.

Он је напоменуо да је број лажних азиланата у појединим државама ЕУ смањен, при чему је као пример навео Шведску.

С обзиром на то да су Роми и Албанци углавном највише заступљени међу лажним азилантима, Ђелић је нагласио да ће Србија све своје грађане који угрозе безвизни режим третирати на исти начин, без икаквог одвајања по етничкој основи.

Једна од мера у спречавању појаве лажних азиланата јесте и могућност да им се ускрати добијање биометријског пасоша, као и да им се на неко време ограничи путовање у државе ЕУ, истакао је потпредседник Владе.

Директор Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић оценила је да је најважније радити са европским партнерима како би били означени само они који злоупотребљавају безвизни режим, а да се не погорша положај мањинских група.

Према њеним речима, циљ информационе кампање у Србији, али и у земљама чланицама ЕУ, јесте да је тражење азила једно, а решавање економских проблема у земљи нешто друго.