Београд, 7. мај 2011. године – Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић рекао је данас да су стабилност и просперитет Србије, од почетка њеног постојања, зависили умногоме од њених односа са светом, као и да су 1945. и 1989. године најбољи примери добре и лоше процене међународних прилика, чији резултати су имали далекосежне последице по државу и народ.
 |
| Фото: Танјуг |
Јеремић је, отварајући Панел дискусију поводом обележавања два века српске дипломатије, навео да колико судбина мале земље може да зависи од доброг разумевања светских прилика и умешности дипломатије да се њима прилагоди најбоље илуструју године 1945. и 1989. као тренуци тектонских поремећаја у свету.
Према његовим речима, пад Берлинског зида 1989. године симболизовао је почетак новог доба у глобалној политици, али ће за већину народа Балкана та година остати нажалост симбол пропуштене прилике, која се завршила великом трагедијом.
Говорећи о периоду непосредно после Другог светског рата, Јеремић је рекао да се тадашња држава – Југославија, 1945. године мудро поставила у контексту геостратешких промена које су се догодиле у свету, и да је тешко оповргнути, без обзира на то како се данас гледа на тадашње унутрашње уређење, да је током већег дела „хладног рата“ Југославија играла значајну улогу на глобалној сцени.
Министар спољних послова Србије је подсетио да је Југославија четири пута била нестална чланица Савета безбедности УН, као и да је Београд био један од главних посредника у решавању блискоисточних криза крајем шездесетих и почетком седамдесетих година.
Крајем седамдесетих година, ригидност идеологије је почела да потискује визију и једнопартијски систем је почео да се круни изнутра. Растући догматизам у земљи довео је до јачања екстремизма и коначно деведесетих година до распада државе, оценио је Јеремић.