Ђелић је у изјави за портал ЕурАктив указао на то да предлог који ће представити у Загребу добија све већу подршку у Европској унији.

На том састанку који ће бити веома значајан, како је додао, учествоваће представници Европске комисије, земаља чланица ЕУ, као и свих земаља западног Балкана.

Он је објаснио да ће то бити званично представљање предлога који је у априлу усаглашен у Београду, и истовремено један од последњих састанака на којима ће бити договарана финансијска перспектива за западни Балкан за период после 2013. године.

На нама је да се сада активирамо јер ће до краја године бити познате велике црте финансијске перспективе после 2013, рекао је Ђелић и додао да би следећи корак требало да буде да Европска комисија изнесе предлог земљама чланицама.

На питање да ли већ има неку повратну информацију из Брисела о том предлогу, он је рекао да се консултације са европским званичницима одржавају непрекидно.

Добро је то што је европски комесар за проширење Штефан Филе рекао да је то једна интересантна идеја. И председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, председник Европског савета Херман Ван Ромпеј, европски комесар за регионалну политику Јоханес Хан и европски комесар за економске и монетарне послове Оли Рен упознати су са тим идејама, прецизирао је Ђелић.

Оне се по дубини бриселске администрације постепено разматрају и мислим да добијају све већу подршку, оценио је он.

Ђелић је подсетио на то да су земље западног Балкана у априлу постигле договор о предлогу за измену претприступне помоћи, и додао да се најзначајније промене односе на линеаран раст помоћи и могућност гаранција од ЕУ за задуживање, уз услов да буџети буду одговорни.

Не тражимо нужно више новца, већ другачији распоред средстава тако што би она линеарно расла на природан начин, при чему се не би чекао формални улазак у ЕУ да би се расположива средства онда удесетостручила као у случају Хрватске, где ће у року од две године бити повећана са 150 милиона евра на две милијарде евра, објаснио је потпредседник Владе.

Према његовој оцени, то ће допринети изградњи инфраструктуре, борби против нелегалних миграција и реализацији еколошких пројеката и економије знања.

Друга идеја, како је навео, јесте да се земље западног Балкана укључе у усклађивање буџета са ЕУ које је Унија недавно решила да уведе.

Слали бисмо наше буџете Европској унији уз проверу Еуростата и Европске комисије и уколико они буду одрживи тражили бисмо да се отворе гаранције за излазак на тржиште капитала, указао је Ђелић.

На тај начин Србија би уштедела на каматама, оценио је он и навео да би Европа, с друге стране, имала утицај на макрофинансијске политике земаља западног Балкана.