Божидар Ђелић, Дирк Нибел, Мери Ворлик и Венсан Дежер

Фото: Фонет

Ђелић је на отварању међународне конференције "Десет година развојне помоћи Србији" прецизирао да је од тога само у енергетику и животну средину уложено 1,2 милијарде евра и, захваљујући томе, Србија није имала рестрикције струје у протеклој деценији.

Према његовим речима, највећи појединачни донатор је Немачка са 980 милиона евра, од чега је 450 милиона евра бесповратна буџетска помоћ, а други донатор по величини помоћи је САД са више од 810 милиона долара.

Потпредседник Владе је подсетио на то да су земље западног Балкана покренуле иницијативу да пре уласка у ЕУ добију део помоћи који би им иначе следовао тек по придруживању ЕУ.

Ђелић је навео да су земље западног Балкана затражиле од ЕУ могућност да Унији шаљу предложене буџете и ако се процени да су они умерени и одрживи, да добију гаранције за излазак на тржиште капитала и тако обезбеде повољније зајмове.

Он је истакао да ће Србија учинити све да одржи безвизни режим са ЕУ и да на том путу очекује подршку и сарадњу земаља шенгенског простора.

О том питању интензивно се разговарало протеклих дана и ти разговори биће настављени, нагласио је потпредседник Владе и оценио да је успостављање безвизног режима једно од кључних достигнућа Србије у последњих 10 година.

Ђелић је указао на то да је у протеклих годину дана приближно 1,5 милиона грађана Србије искористило визну либерализацију, уз напомену да готово 3,1 милион грађана наше земље има биометријски пасош.

Када је реч о ситуацији у јужној српској покрајини, Ђелић је поновио да Србија неће признати једнострано проглашену независност Косова, већ да жели да то питање реши кроз дијалог који ће довести до историјског компромиса.

Србија, како је навео, не жели замрзнути конфликт већ ће се у наредном периоду легитимним и дипломатским средствима борити за то да обезбеди решење које је прихватљиво и за њу.

Министар за привредну сарадњу и развој Савезне Републике Немачке Дирк Нибел истакао је да та земља подржава Србију на путу ка ЕУ и поручио да је неопходно да Србија ради на изградњи правне државе, демократије и на поштовању људских права, као и на развоју тржишне економије, што је услов за улазак у Унију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер нагласио је да је Унија снажно посвећена економском оправку Србије и земаља региона, што потврђују и снажни трговински односи и значајна помоћ додељена тим земљама.

Дежер је напоменуо да је Србија добила 2,2 милијарде евра из европског буџета и још приближно милијарду евра билатералне помоћи, што је око 400 евра по глави становника, при чему су зајмови од европских банака премашили износ од шест милијарди евра, што је приближно 770 евра по глави становника.

Пред Србијом, како је подсетио, и даље стоје три изазова – оснаживање стратешког партнерства са ЕУ, усклађивање стандарда и унапређење економских перформанси, као и напор на смањењу спољнотрговинског дефицита.

Амбасадор САД у Србији Мери Ворлик истакла је да је та земља посвећена партнерству са Србијом, коју подржава у остваривању визије да постане демократски и напредан члан ЕУ.

Ворлик је прецизирала да је САД донирала Србији више од 810 милиона долара помоћи од 2001. године кроз програме економског и демократског развоја, уз оцену да је Србија у последњих 10 година остварила значајан напредак, али да јој предстоји још доста посла.

Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић указала је на конференцији на то да није било конкретног захтева из ЕУ за суспензију визне либерализације са Србијом, али да је упућено изузетно озбиљно упозорење, које би тако требало и схватити.

Према њеној оцени, то је и учињено како би се избегао захтев за суспензију визног режима, али је то упозорење најозбиљније до сада, због чега ће га Србија тако и схватити.

Делевић је подсетила на то да је државни секретар у Влади Белгије за финансије, миграције и азил Мелкиор Вателе 21. априла упутио писмо Европској комисији (ЕК) у коме се упозорава на то да ће та земља тражити укидање белог шенгена за Србију уколико се не смањи број лажних азиланата из наше земље.

Писмо је, како је истакла, упућено пре посете Београду експертске мисије за праћење визне либерализације крајем априла.

То указује на проблем који Белгија има са лажним азилантима из Србије, али се очекује да ће експертска мисија која је боравила у Србији дати позитивне одговоре на нека важна питања, навела је она.

Делевић је саопштила да је могуће да Белгија покрене иницијативу за суспензију визне либерализације ако одговори не буду позитивни и уколико Србија не предузме конкретне мере наредних недеља.

Наша земља предузеће потребне краткорочне мере за превазилажење проблема лажних азиланата, али и дугорочне мере које се односе на социјално укључивање етничких мањина и побољшање општих услова живота у Србији, поручила је она.