Богдановић је у изјави за агенцију Бета објаснио да повраћај имовине, коју некадашња друштвена и државна предузећа са Косова поседују у централној Србији, није могућ по моделу који се примењује за имовину предузећа из Словеније и Хрватске с обзиром на то да Србија није признала Косово као независну државу, нити је у некадашњој СФРЈ било република.

Према његовим речима, због тога се на Косово не може применити Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ из 2001. године, који су потписале СРЈ, БиХ, Хрватска, Словенија и Македонија.

Он је навео да је наша земља у претходне три деценије у развој Косова и Метохије уложила приближно 18 милијарди долара и додао да је Србија стварни власник некадашњих друштвених предузећа са Космета.

Министар је указао на то да Фонд за развој Србије има власничке уделе у приближно 150 предузећа на Космету, чија вредност премашује 140 милиона евра по основу улагања државе у привреду покрајине.

Богдановић је истакао да, по подацима Привредне коморе Србије, потраживања српских предузећа према Космету, што по основу улагања и власништва, што по основу кредита, износе приближно 190 милиона евра.

Предузећа из централне Србије и Војводине, како је додао, имала су своје филијале, испоставе и пословнице, или зависна предузећа на територији Косова и Метохије, која су почев од 2003. године предмет противправне продаје од стране Косовске повереничке агенције, а касније Косовске агенције за приватизацију.

Он је навео пример београдског ПКБ-а који има удео од више од 50 одсто власништва у чак 13 предузећа на Космету, која представљају зависна привредна друштва у саставу Холдинга ПКБ, а међу њима су Пећка пивара, Косово-вино, Метохија-вино, Орвин, Воћар, ПИК Косово Поље.

Богдановић је истакао да је Приштина у претходним преговорима избегавала било какву озбиљнију расправу по питању имовине.