Љајић је, представљајући Базу података о социјално угроженим категоријама становништва свих градова и општина у Србији, навео да приближно 700.000 људи у Србији живи испод границе сиромаштва и додао да има 727.000 незапослених.

Према статистици у Бази података, Војводина, иако је најразвијенија област у Србији, има највише корисника социјалне помоћи – чак 40 одсто од укупног броја, рекао је министар.

Узрок тој нелогичности јесте у томе што су Војвођани јако добро информисани, али и у томе што поједини центри за социјални рад флексибилније тумаче законске одредбе, објаснио је он и додао да је најмање корисника социјалне помоћи у општинама Голубац, Кучево и Сокобања, а највише у Новој Црњи и Белој Цркви.

Према његовим речима, трећина од укупног броја корисника социјалне помоћи је из сеоских средина, а највише их је у Црној Трави, Опову и Пландишту.

Министар је као алармантан навео податак да у српским селима има 42.279 самачких домаћинстава, што је готово читав један град.

Љајић је рекао да је од 727.000 незапослених приближно 95.000 особа старијих од 55 година, а међу њима је више од 21.000 оних којима је престало право на новчану помоћ Националне службе за запошљавање.

Најнижа стопа запослености је у Опову, Бујановцу и Прешеву, а највиша на Врачару и Црној Трави, што је парадокс јер је то истовремено и најсиромашнија општина, указао је он.

Према његовим речима, најниже зараде примају запослени у Љигу, Осечини, Гаџином Хану, Дољевцу и Куршумлији, а највише у Лазаревцу, Лајковцу и на Новом Београду.

Министар је рекао да у нашој земљи има приближно 50.000 корисника народних кухиња, при чему у Београду око 9.400, а у Новом Саду приближно 5.000.

Он је рекао да ће База података бити проширивана и редовно ажурирана и истакао да је њен циљ да се олакша процедура за добијање социјалне помоћи, као и да корисници не морају више пута да долазе на шалтере и попуњавају документа да би остварили своја права.