Цветковић, који у Вашингтону учествује на пролећном заседању ММФ и СБ, истакао је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Политика” да наша земља остаје при пројекцији раста за ову годину од три одсто, на основу показатеља које смо имали у прошлој години, уз напомену да је чињеница да је почетком године дошло до бржег раста од планираног.

Засад, како је навео, имамо само податке о индустријској производњи која је у јануару расла по стопи од приближно четири одсто, а у фебруару и стопи већој од пет одсто, тако да постоје основе за прављење неке нове пројекције.

Према његовим речима, аналитичари Светске банке и ММФ-а сматрају да Србија има веће потенцијале од оних које је уградила у своје пројекције, што ће бити узето у обзир у евентуалним ревидирањима бројки раста за ову годину.

Цветковић је у Вашингтону постигао договор са извршним директором Светске банке Нгозијем Окоњо-Ивелаом о новом четворогодишњем аранжману у почетној вредности од 800 милиона долара, што подразумева могућност повлачења и додатних средстава.

Премијер је објаснио да је новина у том договору приступ коришћењу поменутих средстава, тако да би једна половина била намењена буџету, а друга реализацији пројеката.

Он је подсетио на то да наша земља од Светске банке користи средства за две намене – за покривање буџетског дефицита и за разне пројекте.

Када је реч о буџету, како је истакао, тај новац увек буде искоришћен, док је код пројеката, због њихове превелике разуђености и недостатка наших капацитета да их све обрадимо, долазило до одређених проблема.

Цветковић је нагласио да су убрзани неки пројекти који су највише каснили, међу којима су они који се односе на пољопривреду и одводњавање.

Према његовој оцени, наставак сарадње с ММФ-ом је од велике користи за нашу земљу, иако нам новац није неопходан јер смо и из постојећег аранжмана повукли само половину онога што нам је било на располагању.

Он је изразио очекивање да ће у наредних месец дана бити озваничен почетак израде тог новог аранжмана, уз напомену да он овог пута не би био везан за новац, већ за систем предострожности, који подразумева заједничко дефинисање економске, фискалне и монетарне политике.