Слева: Јелена Обреновић, Зоран Станковић и Дорит Ницан-Калушки

Фото: Танјуг

Станковић је на конференцији за новинаре у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", поводом Светског дана здравља, који се ове године обележава под слоганом "Антимикробна резистенција: данас без акције, сутра без лека", рекао да тај проблем угрожава здравствену сигурност и на локалном и на глобалном нивоу.

Шеф Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Дорит Ницан-Калушки истакла је да антимикробну резистенцију треба да реше сви здравствени професионалци, укључујући и фармацеуте.

Према њеним речима, то се односи и на ветеринаре и сточаре који животињама дају антибиотике сматрајући да ће тако боље расти.

Ако се настави неконтролисана употреба антибиотика, доћи ћемо у ситуацију да ће у нашем организму бити уништене и бактерије које нам чине добро, указала је она.

Представник Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Јелена Обреновић најавила је да је у току израда новог правилника о болничким инфекцијама у оквиру којих је од велике важности правилна примена антибиотика.

Представник Националне референтне лабораторије за антимикробну резистенцију Института за јавно здравље Војводине Зора Јелесић истакла је да је неопходно спровести ширу едукацију о потреби очувања лечења антибиотицима, које, како је нагласила, не треба узимати без савета лекара.

На скупу је истакнуто да неодговарајућа и нерационална употреба антибиотика ствара повољне услове за појаву и ширење резистентних микроорганизама.

Антимикробна резистенција се јавља када се микроорганизми (бактерије, вируси, гљивице, паразити) промене тако да лекови који се користе у терапији инфекција постану неефикасни.

Антимикробна резистенција је последица употребе, а посебно злоупотребе антимикробних лекова и настаје када микроорганизам мутира или стекне гене резистенције.

Резистентни микроорганизми се могу преносити међу људима, животињама и у животном окружењу, а пренос и ширење бактерија или гена који преносе "информацију" отпорности резистенције може да се јави у болницама, у заједници, преко ланца исхране и у животној средини.

Број смртних исхода у Европи већи је за око 25.000 годишње, а трошкови за 15 милијарди евра због инфекција резистентним узрочницима.

Најновији подаци потврђују да се широм Европе повећава број пацијената инфицираних бактеријама отпорним на антибиотике и да је резистенција на антимикробне лекове велика претња јавном здрављу.