Ђелић, који је национални ИПА координатор Србије, истакао је након састанка са националним координаторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Албаније да би заузврат земље западног Балкана добијале мању помоћ након учлањења у ЕУ.

Он је подсетио на то да је европски комесар за проширење Штефан Филе током прошлонедељне посете Београду рекао да ће Европска комисија подржати заједнички став земаља региона, који ће сигурно имати одређену тежину насупрот појединачном захтеву неке од тих земаља.

Потпредседник Владе је напоменуо да Србија користи претприступну помоћ ЕУ од око две милијарде евра на 10 година, и објаснио да земље западног Балкана предлажу да се та помоћ из ИПА фондова постепено повећава до стицања пуноправног чланства.

Та средства би била утрошена за изградњу инфраструктуре, побољшање услова пословања у пољопривреди, индустрији, екологији и свеукупном расту стандарда грађана, указао је Ђелић.

Према његовим речима, земље западног Балкана треба да добију могућност да званичницима ЕУ прикажу своје буџете како би добиле гаранције Уније за излазак на тржиште капитала, што би им омогућило јефтиније финансирање буџетског дефицита.

Он је навео да је постигнут договор о томе да се затражи од ЕУ да се утврде све обавезе неопходне за добијање финансијске подршке те заједнице.

Један од захтева, како је додао, јесте и да национални координатори за ИПА фондове буду више укључени у формулисање политика за коришћење помоћи из европског буџета за земље западног Балкана.

Ђелић је најавио да ће споразум о заједничким захтевима ЕУ бити потписан када национални координатори добију овлашћења својих влада, док, како је објаснио, Хрватска неће потписати тај споразум јер је на прагу учлањења у ЕУ, али ће пружати саветодавну и друге врсте подршке другим земљама које су кандидати за пријем у ЕУ.