Марић је, отварајући састанак поводом усаглашавања текста тог стратешког документа, рекао да ће стратегија садржати и начине одговора на потенцијалне глобалне изазове и претње, попут радијације.

Тај документ, како је указао, пратиће и прецизна "мапа ризика", односно места у Србији која су подложна поплавама, клизиштима, земљотресима, пожарима и другим природним катастрофама, али и техничко-технолошким акцидентима.

Он је истакао да се интензивно приводи крају рад на изради стратегије и упутио позив свим заинтересованима да сугестијама и примедбама помогну да се дође до што квалитетнијег стратешког документа.

Шеф Бироа за стратешко планирање МУП-а Дражен Маравић рекао је да је приоритет стратегије да обезбеди перманентну процену ризика у области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, као и одрживи систем финансирања за њено спровођење у пракси.

Маравић је указао и на значај координираног рада локалних и републичких власти приликом било које од ванредних ситуација, при чему је истакао важност едукације људи, што је и један од циљева доношења стратегије.

Директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије Мирјана Раденковић указала је на то да је важно утврдити линију одговорности у таквим случајевима и шта ко ради и говори.

Директор Републичког сеизмолошког завода Славица Радовановић оценила је да је неопходно обавити добру процену ризика и обезбедити едукацију људи за поступање у случају ванредних ситуација.

Она је као изузетно позитиван пример навела понашање људи у Јапану после земљотреса, цунамија и нуклеарних инцидената.

Према њеним речима, то је пример како се одговорно друштво понаша и како сваки његов појединац, који је довољно дуго едукован и трениран, зна шта треба да ради у таквом случају.