Ивица Дачић и Слободан Узелац

Фото: Танјуг

Дачић и Узелац су на конференцији за новинаре, одржаној након састанка, указали на то да сарадња Србије и Хрватске у тој области већ постоји, и истакли могућности за њено унапређење, посебно на заједничким пројектима обезбеђивања средстава од страних донатора.

Они су навели да у Србији и Хрватској и даље постоје велике површине под минама, гранатама и бомбама које су заостале из периода ратних сукоба деведесетих година прошлог века и Првог и Другог светског рата, а у Србији и од НАТО бомбардовања 1999. године.

Дачић је нагласио да Србија и Хрватска имају сличне проблеме у тој области и указао на то да је неопходно да две земље успоставе још ближу сарадњу кроз израду заједничких пројеката за хуманитарно разминиравање.

Са тим пројектима центри две државе за разминиравање могли би заједнички да наступе према донаторима – међународним организацијама и Европској унији, с обзиром на то да је разминиравање веома скупо, рекао је заменик председника Владе.

Он је подсетио на то да је у Србији евидентирано 290 ризичних локација са заосталом касетном муницијом, минским пољима, авионским бомбама и ракетама, као и још 110 сумњивих локација.

У Ђердапској клисури у близини Прахова крајем 1944. године потопљена је немачка флота од 22 брода, навео је Дачић и указао на то да се на четири од тих бродова налазе противбродске мине.

У Србији, како је додао, постоје заостали пројектили и из Првог светског рата који се проналазе током грађевинских и пољопривредних радова.

Узелац је рекао да се у Хрватској под заосталим минама, гранатама и другим убојним средствима налази више од 800 квадратних километара и то најчешће у подручјима на која се враћају избеглице.

Он је упутио апел свима који имају информације о тим минским пољима или местима где се налазе неексплодирана убојна средства да те информације дају центру за разминиравања, било једне или друге државе.

Центри Србије и Хрватске за разминиравање већ су успешно сарађивали приликом разминиравања минских поља из деведесетих година прошлог века, у пограничном појасу на територији три села код Шида.