Вељко Одаловић и Кетрин Бомбергер
	Фото: Танјуг

Одаловић је на конференцији за новинаре, одржаној након састанка са директором Међународне комисије за нестала лица Кетрин Бомбергер, истакао да се код ове комисије налазе базе података крвних и коштаних узорака.

Он је указао на то да је потребно пронаћи посмртне остатке, идентификовати их и довести у везу са починиоцима, што ће бити један од кључних елемената истраге која ће се водити.

Више од 14.000 људи у региону, како је нагласио, воде се као нестали и то завређује пажњу свих који учествују у овом процесу и имају мандат да се баве овим проблемом.

Један од кључних проблема је случај више од 400 тела која се десет година налазе у мртвачници у Приштини, а која се не могу идентификовати, рекао је Одаловић.

Према његовим речима, постоје коштани узорци, али нема поклапања са узорцима крви породица несталих, којих је прикупљено више од 98 одсто.

Класичном методом, како је објаснио, више се не може обавити ниједна идентификација, док ДНК анализе и извештаји, којима се бави ИЦМП, неспорно и дефинитивно утврђују идентитет несталог.

Он је оценио да је Србија одговорно приступила проблему несталих лица и изашла у сусрет сваком захтеву, и то у виду достављања документације и информација којима располаже било који државни орган или појединац, као и ексхумацијом и претрагом терена на територији централног дела Србије које је тражила приштинска делегација.

Неопходно је да се успостави пуна сарадња са институцијама које се баве овим процесом на простору Косова и Метохије, указао је он и додао да је, такође, неопходан састанак Еулекса и ИЦМП како би се неспоразуми и нејасноће које постоје у извештајима ове две институције разјаснили на одговарајући начин.

Бомбергер је оценила да је процес идентификације тела несталих лица на Косову и Метохији дошао до застоја и указала на то да је, осим проблема са подударањем остатака тела и узорка крви, од 2005. године драматично опао број масовних гробница које су пронађене на подручју покрајине, а самим тим и број ексхумираних особа.

Према њеним речима, један од могућих разлога су погрешне идентификације које су обављане пре него што је почела да се користи ДНК анализа, а друга могућност јесте да неки од остатака не потичу из тих сукоба.