Фото: Фонет

Јеремић је на седници Савета безбедности УН, чија је тема најновији извештај генералног секретара УН о ситуацији на Косову и Метохији за период од 19. децембра прошле године до 15. јануара ове године, истакао да је став Србије да је решење у покретању ад хок истражног механизма који би формирао Савет безбедности и који би био одговоран том телу УН.

Министар је објаснио да је тако поступано и у свим претходним случајевима који су се односили на ратне злочине на Балкану, без обзира на то којој су страни припадали починиоци злочина и на њихову политичку улогу.

Једино кроз активност Савета безбедности УН се може спречити појава утиска о дуплим стандардима, нагласио је он и оценио да Мисија Еулекс нема мандат да спроведе озбиљну истрагу.

Допринос Еулекса у откривању онога што се догодило на Косову биће од суштинског значаја. Међутим, само то неће бити довољно јер Еулекс не може да делује изван Косова, а оптужбе обухватају не само територију Косова, већ и различите чланице УН у Европи, Азији и Африци, навео је Јеремић.

Према његовим речима, истрага би, такође, требало да осигура ефикасну заштиту сведока и програм за њихово премештање како би се гарантовало веродостојно сведочење за све.

Јеремић је упозорио на то да је заштита сведока акутан проблем на Косову и додао да једна институција мора да координира истражни процес, руководи питањима јурисдикције и омогући одговарајућу поделу правде.

Он је указао на то да је задржавање кохерентног приступа питању ратних злочина суштинска компонента заједничких напора да се консолидују мир и стабилност на Балкану.

Србија, како је рекао, од Савета безбедности УН тражи да испита истинитост оптужби изнесених у Мартијевом извештају, и да, уколико докази то потврде, сви кривци буду приведени правди.

Министар је истакао да Србија не очекује да дискусија о овоме буде завршена данас, већ да је данашња седница почетак заједничког напора да се дође до консензуса како да се реши ово питање.

Јеремић је поручио да је за Србију питање трговине људским органима прворазредно етичко питање и питање људских права и да се у том случају ради о личној одговорности, а не о кривици целог народа због чега питање истраге не сме бити политизовано.

Спровођење одговарајуће истраге не сме се доводити у везу са дипломатским спором око Косова, већ она мора бити у служби истине и помирења, указао је он.

Према његовим речима, успешан завршетак те истраге је предуслов за трајан мир, а представљаће и коначно одбацивање политика које су промовисале етничко чишћење и криминализацију друштва.

Јеремић је на седници, која се одржава уочи трогодишњице једностраног проглашења независности Косова, поновио став Србије да је та независност ништавна и да је Србија неће признати ни експлицитно ни имплицитно.

Он је упутио позив већини чланица УН, које нису признале Косово, да остану при свом принципијелном ставу и да на тај начин обезбеде да унилатерални покушаји да се наметну исходи за етничке и територијалне спорове не буду легитимизовани, као и да спрече да Косово постане опасан и дестабилизујући преседан.

То ће допринети и здравој атмосфери и омогућити да почне дугоочекивани дијалог Београда и Приштине, истакао је министар и поручио да је Србија снажно опредељена за дијалог и да дели став генералног секретара УН да је то драгоцена прилика да се реше дугогодишња питања, што ће значајно допринети консолидацији мира, стабилности и помирења на Косову и широм региона.

Он је навео да ће бити много питања о којима треба да се дискутује, при чему ће нека од њих бити компликована, и да је зато неопходно залагање како би се изградило међусобно поверење и разумевање.

Министар је рекао да резултати сигурно неће изостати уколико две стране покажу добру веру и буду напорно радиле у циљу постизања конструктивних договора, који ће бити у корист свих становника у покрајини.

Према његовој оцени, то може отворити пут за оно што треба да буде ултимативни резултат преговора, а то је преображавајући мир између Срба и Албанаца широм региона.

Јеремић је нагласио да је Србија посвећена решавању свих разлика за преговарачким столом и додао да наша земља намерава да максимално искористи прилику коју дијалог представља, а то очекује и од друге стране.

Он је нагласио да је зато од суштинског значаја да нико не покушава да мења реалност на терену док преговори трају, јер на тај начин они могу бити поткопани и можда фатално угрожени.

Министар је указао на то да су бројни извештаји генералног секретара УН упозоравали на ту опасност и додао да се у последњем извештају скреће пажња на мали број интерно расељених лица.

Наиме, у периоду који покрива извештај вратило се 120 Срба од њих 205.835 колико их је било протерано од јуна 1999. године, прецизирао је Јеремић.

Када је реч о српском културном наслеђу, он је рекао да Србија апелује на све потенцијалне донаторе да помогну како би процес реконструкције српских цркава и манастира уништених у погрому у марту 2004. године био завршен.

Он је рекао да Индекс демократизације за 2010. годину, који се наводи у извештају УН, указује на то да демократски процеси на Косову нису испунили демократске стандарде, што су показали и недавно одржани избори у покрајини.

У извештају генералног секретара УН наводи се да његов специјални представник није те изборе расписао и да они нису организовани у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН, навео је Јеремић и додао да је на пропусте и нерегуларности у изборном поступку указао и Европски парламент.