Динкић је на брифингу за новинаре из привредних редакција рекао да је у прошлој години привредни раст био најмање 1,8 одсто до 2 одсто, што је више од прогнозе Међународног монетарног фонда (ММФ) који је предвидео раст од 1,5 одсто.

Говорећи о покривености увоза извозом, он је навео да је у 2010. години она порасла на 58 одсто према 48 одсто из 2009. године и изразио очекивање да ће у наредне четири године робна размена бити потпуно избалансирана и да ће постепено прећи у суфицит.

Као најочигледнији пример успешних извозних резултата, потпредседник Владе је навео Италију, која је постала најзначајније извозно тржиште Србије.

Према његовим речима, на то тржиште прошле године је пласирано 844 милиона евра робе и услуга, при чему је покривеност увоза извозом увећана на око 85 одсто, док је Немачка као традиционално највећи трговински партнер сада на другом месту.

Динкић је као изузетан пример успешне сарадње навео и Словенију с обзиром на то да је прошле године покривеност увоза извозом у ту земљу повећана на више од 80 одсто, са добрим изгледима да у 2013. години увоз из те земље буде у потпуности покривен извозом из Србије.

Када је реч о трговинској размени са Руском Федерацијом, он је нагласио да ће Србија имати дефицит у трговини са том земљом због традиционално великог увоза енергената, пре свега нафте и гаса.

Потпредседник Владе је, међутим, истакао да је у 2010. години осетно повећан извоз наше земље у Руску Федерацију на више од 400 милиона евра, што се највише може приписати позитивним ефектима Споразума о слободној трговини који имамо са овом земљом.

Динкић је најавио за пролеће и преговоре са представницима Руске Федерације о либерализацији извоза аутомобила из Крагујевца на руско тржиште иако је та роба изузета из Споразума о слободној трговини.

Руско тржиште аутомобила се, према оцени међународних стручњака, сматра за једно од најперспективнијих у Европи и свету и, ако се изузме кризни период у другој половини 2008. и током 2009. године, у овој деценији је било у сталном порасту, указао је он.

Потпредседник Владе је најавио да ће послодавци у Србији у овој години од Националне службе за запошљавање добијати веће субвенције за запошљавање радника, у износу од 100.000 до 400.000 динара по радном месту.

Према његовим речима, главни критеријум за расподелу субвенција је развијеност општине, при чему су за нова радна места у првој и другој групи, где су развијеније општине, субвенције 100.000 динара, док су у трећој групи 200.000 динара.

За сваког новозапосленог у четвртој групи, у којој су најмање развијене општине, подстицаји су 300.000 динара за компанију која запошљава до десет радника, а 400.000 динара за више од 11 радника, прецизирао је он.

Говорећи о подели субвенција Министарства економије и регионалног развоја инвеститорима који запошљавају нове раднике, Динкић је навео да је од 2006. године на тај начин, расписивањем 12 јавних позива, подстицајима у укупној вредности од 84,9 милиона евра финансиран 151 пројекат вредности 691,5 милиона евра.

Потпредседник Владе је подсетио на то да је захваљујући тим субвенцијама запослено 22.719 радника, а просечна вредност подстицаја по радном месту је 3.413 евра.

На сваки евро субвенција држави кроз порезе и доприносе на плате буде враћено девет евра, указао је Динкић и навео да инвеститори не добијају субвенције на основу обећања да ће запослити раднике, већ морају да положе банкарске гаранције које им се уз камату наплаћују ако не испуне уговорене обавезе.