Владан Божовић, Слободан Милосављевић и Стипе Ловрета

Милосављевић је на конференцији за новинаре, представљајући нову потрошачку корпу која се ради у складу с методологијом званичне статистике Европске уније – Eurostat, рекао да ће у корпи, уместо досадашњих 49, бити 75 артикала.

У старој методологији израде потрошачке корпе просечно домаћинство је било дефинисано као четворочлано, а по новој оно је трочлано и ова промена је резултат дешавања у нашој земљи, где породица просечно има 3,1 члана, додао је он.

Према његовим речима, нови производи у корпи су кукурузно брашно, спанаћ, зелена салата, парадајз, смрзнуто поврће, шаргарепа, конзервисано поврће, суве шљиве, поморанџе, чајне кобасице, сланина, свињска ребра, виршле, јетрена паштета, свежа морска риба, а додато је и неколико врста хлеба и пецива.

Министар је нагласио да ће нови начин праћења стандарда грађана, који се примењује од почетка године и потпуно је усклађен са ЕУ, омогућити потпуније и квалитетније праћење стања куповне моћи и животног стандарда у Србији.

По новој методологији, како је навео, просечна потрошачка корпа у децембру 2010. године била је 52.701,34 динара, док по старој она износи 39.779,09 динара.

За покривање просечне потрошачке корпе по старој методологији требало би 1,01 просечне нето зараде, а за покриће нове потрошачке корпе 1,33 просечне нето зараде, указао је Милосављевић и напоменуо да је у децембру прошле године просечна зарада у Србији била 39.580 динара.

Начелник Одељења за анкетна истраживања Републичког завода за статистику Владан Божовић рекао је да се потрошачка корпа у нашој земљи израчунава из анкете о потрошњи на узорку од 4.400 домаћинстава.

Нова потрошачка корпа узела је у обзир стандард Светске организације за храну (FAO) и нутриционистички минимум од 2.280 кило-калорија, на основу чега је постављена граница, саопштио је Божовић.

Саветник министра трговине и услуга Стипе Ловрета оценио је да је за Србију добро што ће имати комплетну потрошачку корпу на бази решења која се примењују у ЕУ јер ће се тиме добити реалнији подаци који ће се лакше упоређивати са ЕУ и земљама у региону.

За Владу Србије ови индикатори су битни за вођење економске политике, али и за креирање социјалне политике, навео је он и додао да ће се на основу ових индикатора утврђивати и тржишни потенцијали значајни за потенцијалне инвеститоре.