Шкундрић, који предводи делегацију Министарства рударства и енергетике у радној посети Енергетској заједници у Бечу, нагласио је да је либерализација тржишта нафтних деривата у Србији оцењена добро.

Министар је након састанка са директором Енергетске заједнице Славчем Нејковим указао на то да су у Секретаријату Енергетске заједнице задовољни тиме што је у Србији омогућен слободан увоз и слободно формирање цена деривата.

Он је поновио да су акцизе на нафтне деривате у Србији различите због квалитета, а не због порекла горива.

Шкундрић је нагласио да је у Бечу постигнут договор о томе да до краја октобра ове године буде завршена регионална енергетска стратегија која би, осим земаља западног Балкана, обухватила и Молдавију и Украјину.

Министар је обавестио секретаријат те организације да ће у Србији до краја фебруара бити изабрани стратешки партнери за изградњу термоелектрана Колубара Б и ТЕНТ Б3 и објаснио да ти тендери касне због економске кризе и захтева инвеститора да се рокови продуже.

Он је на састанку представио и Нацрт новог закона о енергетици, уз оцену да је он у потпуности усклађен са европским директивама.

Обележавање Дана српске енергетике у Енергетској заједници, како је навео, протекло је у веома конструктивном разговору са представницима те организације о неколико важних стратешких питања.

Говорећи о регионалној енергетској стратегији, Шкундрић је објаснио да би њено тежиште требало да буде на енергетској инфраструктури, преносним електро-мрежама и гасним интерконекцијама, као и на регионалним енергетским капацитетима за производњу струје.

Та стратегија би требало да подстакне све земље учеснице да обједињују своје ресурсе како би постигле максималну конкурентност не само енергетског сектора већ и националних економије уопште у односу на земље ЕУ, рекао је министар.

Он је изразио очекивање да ће регионална стратегија подстаћи рационалан однос у стратешком планирању у области транспортне и еколошке инфраструктуре у региону и да ћемо за то имати подршку ЕУ.

Шкундрић је истакао да се у разговору са представницима Енергетске заједнице заложио за развој “паркова чисте енергије” са малим процентом емисије угљен-диоксида.

Према његовим речима, они би могли да буду подлога значајних регионалних пројеката, посебно имајући у виду ресурсе у обновљивим изворима енергије и савремене технологије које могу да производе струју без емисије отпадних гасова.

Енергетску заједницу чине државе Европске уније и Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија и УНМИК-Косово. Статус земаља посматрача имају Грузија, Молдавија, Норвешка, Турска и Украјина.