Радоњић-Петровић је на јавној расправи о Нацрту закона о задругама оценила да би тај документ могао да се нађе на дневном реду пролећног заседања Скупштине Србије и указала на то да тренутно влада “правни дуализам” у задругарству јер је та област уређена Законом о задругама из 1996. и Законом о задругама из 1989. године.

Постојање два закона доводи до преклапања појединих норми и неусклађености са актуелним друштвено-правним околностима, због чега је било неопходно да се изради јединствен документ који ће на адекватан начин уредити задругарство у Србији, са традицијом од два века, рекла је она.

Према подацима из 2009. године, у Србији је регистровано више од 2.800 задруга, од чега је 2.200 активно, саопштила је Радоњић-Петровић и прецизирала да су око 70 одсто задруга земљорадничке, а затим следе омладинске (15 одсто) и стамбене (шест одсто).

Нови закон ће, како је навела, пре свега допринети решавању тренутно највећег проблема задруга – то што се имовина у задругама води као друштвена и створиће се правни основ да она буде преведена у задружну имовину.

То што задруге нису могле да располажу имовином доводило је до тога да нису биле кредитно способне и то је имало негативан утицај на њихово пословање, додала је она.

Радоњић-Петровић је напоменула да је предвиђено да у року од шест месеци након усвајања новог закона о задругама оне доставе доказе да је реч о задружној својини и да се друштвена имовина “претвори” у задружну својину.

На сугестије да број физичких лица која могу да оснују задругу треба да буде мањи од 10, колико је предвиђено нацртом, Радоњић-Петровић је рекла да такво решење није коначно и да је ресорно министарство отворено за све предлоге по том питању.

Јавну расправу о Нацрту закона о задругама у Палати Србија организовали су Министарство економије и регионалног развоја, Задружни савез Србије и Задружни савез Београда.