Фото: Бета

Карановић је на конференцији за новинаре у Медија центру, на којој су представљени резултати Националног програма превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године "Србија за здраво срце", навела да су те болести узрок приближно 57 одсто укупног броја смртних исхода и да, због промене стила живота, бележе пораст у последњих 20 година.

Резултати показују да је за 13,6 одсто смањена изненадна смртност од болести срца и крвних судова, поновила је она и додала да се први резултати у области спровођења континуираног програма превенције очекују у наредних пет до десет година.

Болести срца и крвних судова су водећи узрок смртности и улажу се максимални напори да се то промени, подсетила је она и истакла да су смањене листе чекања на операције срца, да је отворено ново кардиохирушко одељење у Клиничком центру у Нишу, као и да је усвојен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму.

Председник Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије Душан Велимировић прецизирао је да се у Србији тренутно на листама чекања за операцију срца налази приближно 2.300 пацијената, уз напомену да се њихов број и време чекања на интервенцију разликују од установе до установе.

У некима се, како је навео, на операцију чека од једне до две године, док тај период у Клиничком центру Србије и Институту у Сремској Каменици износи од четири до шест месеци.

Велимировић је саопштио и да је током прошле године урађено 5.120 операција срца.

Председник Удружења кардиолога Србије Зорана Васиљевић указала је на то да је кључно да се човек чим осети тегобе јави лекару, с обзиром на то да је најважније реаговати у прва три сата.

У 54 коронарне јединице у Србији годишње се, како је додала, прегледа око 13.000 пацијената.

Председник Радне групе за интервентну кардиологију Удружења кардиолога Србије Миодраг Остојић рекао је да пацијенти са боловима у грудима треба увек да се обрате Хитној помоћи и да не долазе приватним превозом у здравствене центре јер су први минути најважнији, а Хитна помоћ има адекватну опрему за ту реакцију.

У поређењу са развијеним земљама, достигнућа кардиолога из Србије су велика у погледу обављених интервенција и прегледа, закључио је Остојић.