Фото: www.europarl.europa.eu

Ђелић је, обраћајући се члановима Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ), најавио да ће Србија предати одговоре на Упитник Европске комисије 31. јануара.

Он је навео да је давање одговора на питања из Упитника ЕК завршено у року од шест недеља кроз транспарентни поступак, и додао да ће одговори бити предати комесару ЕУ за проширење Штефану Филеу у Бриселу.

Очекујемо да ћемо до краја јуна одговорити на додатна питања и угостити мисије стручњака Европске комисије, која би требало да објави своје мишљење (такозвани Авис) најкасније до октобра, истакао је потпредседник Владе.

Он је изразио наду да ће то мишљење садржати препоруку да се Србији одобри статус кандидата на самиту у децембру, уз напомену да је циљ наше земље да Комисија препоручи, а земље чланице одреде датум за отварање претприступних преговора у пролеће 2012. године.

Када је реч о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању, о чему ће Европски парламент (ЕП) гласати сутра, Ђелић је изнео очекивање да ће потврђивање тог документа у ЕП обезбедити даљи подстицај за земље чланице ЕУ да учине исто у националним парламентима.

Такође, како је истакао, и усвајање Резолуције ЕП о европским интеграцијама Србије предвиђено за среду, 19. јануар, допринеће остварењу централног стратешког циља наше земље.

Ђелић је указао на то да 2011. није обична година за нашу земљу јер је предизборна и јер ће у великој мери утврдити стратешко-политички профил Србије у преосталом делу ове деценије, а биће и најважнија година до сада за процес европских интеграција.

То је и година у којој ће Београд почети дуго очекивани дијалог са Приштином и постићи прве опипљиве резултате, нагласио је потпредседник Владе и поручио да Србија спремно очекује почетак тог дијалога.

Ђелић је поновио да Србија неће никада признати једнострано проглашену независност јужне покрајине и напоменуо да је Београд спреман да неуморно ради са Приштином и европским партнерима како би се постигао историјски компромис са Албанцима на Косову, који би омогућио европску будућност за све грађане западног Балкана.

У међувремену, једнострани поступци, као што је уништавање имовине "Телекома Србија" прошлог септембра од стране Приштине и, као последица тога, онемогућавање стотинама грађана да имају приступ мрежи мобилне или фиксне мреже, морају бити осуђени, истакао је потпредседник Владе.

Говорећи о извештају Дика Мартија о илегалној трговини органима, он је саопштио да Србија једноставно тражи истину и правду, и да ће сарађивати са свима који заступају те циљеве.

Као чланица Савета Европе, наша земља ће се у потпуности придржавати резолуције чије се усвајање у Скупштини Савета Европе очекује 25. јануара, поручио је Ђелић и напоменуо да се Србија, у очекивању једне свеобухватне међународне истраге, нада непристрасном приступу извештају.

Када је реч о сарадњи с Хашким судом, он је нагласио да Србија чини апсолутно све што је у њеној моћи да лоцира, приведе и преда Хашком трибуналу преостала два оптуженика.

Ако и када их лоцирамо, они ће одмах бити пребачени у Трибунал, а таква одлука председника Србије Бориса Тадића и Владе Србије је кључни елемент наше сарадње са тим судом, навео је потпредседник Владе.

Према његовим речима, постоје конкретни резултати у подношењу докумената, обезбеђивању сведока и сарадњи релевантних институција Србије са међународним партнерима, али Младић и Хаџић још нису ухапшени и наша земља чини све што може како би то променила.

Ђелић је оценио и да је Србија остварила значајан напредак у области регионалне сарадње у 2010. години, и указао на то да су побољшани односи са Хрватском, при чему сусрети председника двеју држава, између осталог и у Вуковару, представљају моћан симбол помирења у региону.

Скупштина Србије, како је подсетио, усвојила је и Резолуцију о Сребреници, први документ те врсте у региону који јасно осуђује масакр у Сребреници 1995. године.

Председник Србије, додао је Ђелић, присуствовао је комеморацији у Сребреници, што јасно показује став наше земље о ратним злочинима, као и нашу дубоку посвећеност процесу помирења.

Потпредседник Владе је поновио да Србија у потпуности подржава територијални интегритет Босне и Херцеговине у складу са Дејтонским споразумом, и подсетио на то да ће наша земља овде године преузети улогу председавајућег у неколико регионалних иницијатива.

Он је, говорећи о реформама, рекао да је Влада Србије крајем прошле године усвојила Акциони план о реализацији препорука које проистичу из Извештаја Европске комисије о напретку из новембра 2010. године.

Ђелић је навео да је Србија блиско сарађивала са ЕК током 2010. године на отклањању недостатака примећених у поступку реформе правосуђа, која је започела у децембру 2009. године.

Србија је показала јасну политичку вољу да елиминише све недостатке у сарадњи са ЕУ и у складу са препорукама Венецијанске комисије, а као резултат у Скупштини Србије је у децембру 2010. године усвојено неколико закона, рекао је потпредседник Владе.

Он је указао на то да је један од циљева и усвајање закона о реституцији како би се реафирмисала неповредивост приватне својине, и потврдио да су у Влади у току консултације о модалитетима тог документа.

Говорећи о економској и социјалној ситуацији, Ђелић је истакао да је Србија 2010. године прогресивно излазила из кризе, али је до тога дошло по цену значајних друштвених непогодности.

Незапосленост ће, како је истакао, остати највећи проблем са којим ће наша земља бити суочена у годинама које долазе.

Ђелић је оценио и да не треба да чуди то што је у Србији опала подршка придруживању ЕУ јер криза и повећани замор јасно узимају данак нашим европским аспирацијама.

Србија је, како је подсетио, показала своју поузданост и тиме што је брзо и одлучно реаговала по питању лажних азиланата у току прве године безвизног режима са земљама Шенгена, као и тиме што је активна и у припреми Стратегије ЕУ за регион Дунава.