Јасна Матић, Горан Ћирић и Милован Марковић

Фото: Танјуг

Овај уговор, чија је укупна вредност 24,3 милиона евра, потписали су генерални директори поменутих јавних предузећа Горан Ћирић и Милован Марковић.

Матић је на конференцији за новинаре истакла да је посебан значај пројекта изградње оптичких каблова у томе што су два велика јавна система препознала важност информационо-комуникационих технологија.

Према њеној оцени, реализација овог пројекта омогућиће поузданије сервисе који ће повећати конкурентност целе привреде, али и омогућити квалитетнији живот грађана.

Она је нагласила да ће телекомуникациона мрежа бити високог квалитета, велике дужине и пропусне моћи, што ће утицати на либерализацију тржишта великопродаје интернета, као и на цену и квалитет услуга.

Ћирић је саопштио да би пројекат требало да буде завршен за три године, при чему ће целокупна средства неопходна за његову реализацију обезбедити ПТТ из сопствених извора, док ће "Железнице" у пројекту учествовати својом инфраструктуром и земљиштем.

Добит од каснијег закупа дела те инфраструктуре поменута предузећа делиће по пола, навео је он и додао да се очекује да ће за закуп бити заинтересовани многи телекомуникациони оператери, инвеститори, али и државне институције.

Пројекат ће, како је прецизирао, бити реализован на железничким коридорима у дужини од приближно 2.000 километара.

Према његовим речима, прва фаза, вредна 5,3 милиона евра, која подразумева изградњу 444 километра оптичких влакана на релацијама Београд - Ниш, Београд - Шид и београдски чвор, биће завршена у току ове године.

Ћирић је рекао да друга фаза, чија је вредност 4,9 милиона евра, предвиђа изградњу телекомуникационе инфраструктуре на прузи Стара Пазова - Суботица, Ниш - Димитровград и Ниш - Прешево, док ће трећа фаза коштати 14,1 милион евра, а обухватиће изградњу оптичке мреже на релацији Београд - Врбница, али и на осталим пругама.

Марковић је истакао да без модерних телекомуникационих капацитета није могуће планирати квалитетан развој и модернизацију "Железница Србије" и прећи на савремене системе за праћење и контролу сигнално-сигурносних уређаја.

Према његовој оцени, реализацијом овог пројекта отвара се и могућност за квалитетнији видео-надзор и решавање веома важног питања отуђивања имовине српских железница.