Божидар Ђелић

Фото: Фонет

Ђелић је у изјави за новинаре након одржаног састанка о Дунавској стратегији у Европској комисији рекао да је Србија иако још није чланица Европске уније добила на координирање највећи део поменуте стратегије.

Према његовим речима, то показује да су препознати напори које је наша земља уложила у ову стратегију, али и важност коју има у оквиру ове велике европске макро регионалне сарадње.

Он је навео да ће Србија ове три области координирати у сарадњи са својим партнерима – у домену транспорта са Словенијом, у домену безбедности са Немачком и у домену економије знања са Словачком.

Говорећи о томе када се може очекивати почетак спровођења пројеката из Дунавске стратегије у Србији, Ђелић је указао на то да је наша земља, када је реч о пројектима средње величине, већ одрадила свој посао и резервисала 18,5 милиона евра из претприступних фондова ЕУ за ову годину.

Већ смо најавили 6,5 милиона евра за тврђаву у Голупцу, 4,6 милиона евра за локалну инфраструктуру око Сребрног језера, а биће средстава и за друге пројекте, истакао је потпредседник Владе.

Он је нагласио да ће, што се тиче већих пројеката, Србија са својим европским партнерима најпре радити на изради пројектне документације, која сама по себи изискује неколико милиона евра.

Потом, како је додао, почевши са новом финансијском перспективом ЕУ од 2014. године, почеће и велики пројекти попут чишћења канала Дунав-Тиса-Дунав, прераде отпадних вода у Београду, што је пројекат вредан неколико стотина милиона евра, као и изградње интермодалног пункта у околини Београда који ће повезати Дунав са Коридором 10.

Ђелић је истакао да Србија има конкуренцију у борби за изградњу овог интермодалног центра, али да ће морати да се докаже и избори за то да он буде изграђен управо на њеној територији.