Београд, 3. јануар 2011. године – Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић рекао је данас да је циљ Србије да, уз статус кандидата за чланство у Европској унији, до краја ове године добије и датум за почетак преговора о чланству.
|
Фото: Фонет |
Ђелић је у интервјуу за агенцију Фонет оценио да је то тежак задатак, али је напоменуо да европски партнери морају бити упознати са оним што Србија сматра пуним успехом.
Он је указао на то да Србија не би желела да, попут Македоније или Црне Горе, добије статус кандидата, али не и датум за почетак преговора.
Због тога, квалитет наших реформи мора бити такав да се идеја добијања статуса и почетка преговора током године много природније наметне као позитивна за све чланице ЕУ, рекао је Ђелић.
Према његовој оцени, највећи изазови Србије на путу европских интеграција у 2011. години биће завршетак сарадње са Трибуналом у Хагу, успешан завршетак правосудне реформе и политички договор око укидања бланко оставки.
То ће, уз друге социјалне и економске реформе, бити рецепт за успех у добијању статуса кандидата при крају 2011. године и, надам се, почетак преговора за улазак у ЕУ, истакао је потпредседник Владе.
Он је навео да би реформе требало да буду завршене током првог полугодишта.
То је, како је истакао, неопходно како би одлука о Србији могла бити донета у децембру јер Европска комисија у јулу или августу почиње да пише извештај који ће бити представљен у октобру.
Стратегија "Србија 2020", коју су, на иницијативу председника Србије Бориса Тадића, израдили бројни стручњаци представља пут ка чланству у Унији, навео је Ђелић и додао да овај документ одговара на Стратегију ЕУ 2020, али садржи и специфичности Србије.
Према његовим речима, предуслови за реализацију Стратегије "Србија 2020" су изградња институтуција како би Србија функционисала као нормална европска земља у домену правосуђа, затим изборног система, администрације и инфраструктуре.
Циљеви су прелазак на економски модел развоја заснован на извозу и рационалној употреби енергије, отварање 400.000 радних места, достизање бруто друштвеног производа (БДП) од 8.000 евра по глави становника, смањење броја сиромашних за 250.000 особа, унапређење образовног система и улагање у знање и технологију, рекао је он.
Ђелић је навео да су повећана буџетска издвајања за науку у износу од 23 одсто, и буџет ће за ту намену порасти са 0,3 на 0,5 одсто БДП-а.
То је корак напред, оценио је потпредседник Владе и напоменуо да ће науци бити доступна и ванбуџетска средства, донације и некомерцијални кредити, који ће бити уложени у научну инфраструктуру.
Буџетски новац, како је истакао, биће усмерен за ангажовање приближно 3.000 научника на разним пројектима, од чега ће половина бити млади људи који ће остати да раде у Србији.
Он је најавио инвестиције у научну опрему, изградњу станова за научнике у Београду и Новом Саду, као и инфраструктуре за Истраживачку станицу Петница.
Од 400 милиона евра ванбуџетских средстава за науку, колико је обезбеђено у наредне четири године, по европском стандарду пет одсто мора бити резервисано за промоцију науке, нагласио је Ђелић.
Прилижно 20 милиона евра биће уложено у Центар за промоцију науке на Новом Београду, који би требало да буде завршен 2012. године, саопштио је потпредседник Владе.